Ekonomski analitičar Predrag Drecun je u razgovoru za Standard rekao da je privremeno finansiranje incidentna situacija, koja nije dovoljno regulisana, jer prosto zakonodavac nije pomišljao da taj institut može da traje duže od tri mjeseca.
Jedino je propisano da, ukoliko se zakon o budžetu ne donese, Ministarstvo finansija, do njegovog donošenja, potrošačkim jedinicama mjesečno odobrava sredstva do iznosa 1/12 stvarnih izdataka u prethodnoj godini.
Prema mišljenju Drecuna ustavna obaveza Vlade je ispoštovana, jer je do kraja marta podnijet predlog budžeta Skupštini, iako je i to pod znakom pitanja, jer je bivši ministar pravde Zopran Pažin mišljenja da je Vlada već pala jer je budžet poslala 31. marta a ne do 31.
U svakom slučaju privremeno finansiranje se nastavlja sve dok god budžet ne bude usvojen.
I Drecun smatra da je ovakva situacija vrlo ograničavajuća za rad Vlade, a to znači i za ekonomiju, zbog ogromnog uticaja javne potrošnje na našu ekonomiju.
“Potrebe ovog vremena, se zbog tog ograničenja ne mogu zadovoljiti u pravom obimu. Da nije tako vjerovatno bi jednom usvojeni budžet važio vječno”, rekao je Drecun.
Na pitanje zašto je to tako uputio nas je da pitamo političare, ali je mišljenja da se politički interesi ne smiju prelamati preko budžeta, naročito kad ti interesi nemaju veze sa ekonomijom. Budžet se ne donosi radi vlade nego radi građana i privrede.
“Problemi koje izaziva finansiranje dvanaestinama su višestruki: transparentnost je slabija, subjektivnost je izraženija. U toku prvog kvartala ove godine, Ministarstvo finansija je donosilo mjesečna rješenja o privremenom finansiranju, od kojih su sva u toku mjeseca mijenjana makar jednom. Prema usvojenim rješenjima, 814,14 miliona eura je ukupan iznos planiran za prvi kvartal 2021. godine. Ovo je gotovo 40% od izvršenog budžeta za prošlu godinu, koji je iznosio 2,06 milijardi eura. Takozvano dozvoljeno šetanje s pozicije na poziciju u okviru jedinice postaje pravilo, a ne izuzetak”, rekao je Drecun.
Ministarstvo finansija je 15. marta objavilo izvještaj o izvršenju budžeta u januaru koji pokazuje potrošnju manju od planirane, što je, smatra Drecun, dobro u ovoj situaciji. Ipak, rješenjima o privremenom finansiranju se definiše da se nepotrošena sredstva prelivaju u naredni mjesec.
“Problem tekuće budžetske rezerve je takođe izražen. Budžetska rezerva će se potrošiti na nenadane izdatke, i to vrlo brzo, jer život mora da teče. Znamo da je po rešenjima za prva tri mjeseca planirano 45,3 miliona eura. Jedine javno dostupne informacije o korišćenju ovih sredstava odnose se na 19 miliona za osnivački kapital za preduzeće ToMontenegro i 250 hiljada za potrebe izgradnje zajedničkog graničnog prelaza „Vraćenovići – Deleuša” i graničnog prelaza „Ranče”. Radi se o značajnim budžetskim sredstvima i mogućoj dinamici trošenja koja će prevazići 2020. godinu, sa 117 miliona. Šta ćemo sa otplatom duga, ako se ne uklopi u dvanaestine”, pita se Drecun.
Sve ovo ukazuje da je budžet prioritet skupštine, i da se mora usvojiti, ako razmišljamo o narodu.
Preporučeno
“Ovo se nije ranije često dešavalo, zbog toga što su sve vlade do sad bile politički stabilnije, i sa višim stepenom političke kohezije. Razumijem i političku bornu, ali ovo mora biti iznad politike”, zaključio je Drecun.
Video