Video
Istovremeno, Svjetska banka je povećala svoju prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2025. za 0,7 procentnih poena na 3,5%, a takođe je podigla za 0,2 poena na 3,2% svoju procjenu učinka privrednog rasta Crne Gore u 2026. godini.
Banka to navodi u svom najnovijem redovnom ekonomskom izvještaju o Zapadnom Balkanu.
“Uzimajući u obzir predviđeno povećanje minimalnih i neto zarada od oktobra 2024. godine, kako se prikazuje u fiskalnoj strategiji, očekuje se da će lična potrošnja povećati rast u 2025. godini na 3,5 odsto, uprkos zatvaranju termoelektrane 2025. radi rekonstrukcije. To će zahtijevati veći uvoz energije. Očekuje se da će srednjoročni rast biti održiv i stimulisan napretkom Crne Gore ka članstvu u EU“, naveli su iz Svjetske banke.
Banka predviđa prosječnu inflaciju od 4,2% u Crnoj Gori za 2024. godinu, očekujući da će se ona lagano ublažiti na 3,7% u 2025. godini i dalje na 2,7% u 2026. godini. Budžetski deficit zemlje se ove godine procjenjuje na 12,6% BDP-a, što će porasti na 13,7% BDP-a u 2025. zbog većeg uvoza energije, i pada na 13,2% u 2026. godini, dodaju.
“Očekuje se da će fiskalni deficit porasti u 2025. na procijenjenih 4,1 odsto BDP-a prije nego što se postepeno smanji na 3,7 odsto u 2026. godine. Vjeruje se da će najavljeno smanjenje penzijskih doprinosa stvoriti manjak prihoda uprkos planiranim kompenzacionim mjerama vlade. Sprovođenje dodatnih fiskalnih mjera konsolidacije bi poboljšalo fiskalni učinak i pomoglo u obezbjeđivanju održivosti“, istakla je Svetska banka.
Očekuje se da će javni dug Crne Gore porasti na 64,5% BDP-a do 2026. godine, sa 62,2% u 2024. i 61,6% u 2025. godini.
Banka je istakla da će održavanje održivosti duga zahtijevati snažnu fiskalnu disciplinu, posebno usred izazovnih globalnih finansijskih uslova i značajnih finansijskih potreba za period 2025-2027. godine.
Preporučeno
“Izgledi su zamagljeni potencijalnim negativnim rizicima. Povećane geopolitičke neizvjesnosti mogu oslabiti izglede za rast trgovinskih partnera Crne Gore, dok visoki troškovi spoljnog finansiranja predstavljaju rizik s obzirom na značajne potrebe zemlje za finansiranjem. Domaća politička dešavanja takođe predstavljaju rizik“, zaključila je Svjetska banka.
