Video
Na juče držanoj panel diskusiji u organizaciji Ekonomskog fakulteta viđen je pravi rolerkoster mišljenja premijera Milojka Spajića, od toga da on ne osporava analizu i da se sa zaključcima slaže, ali se ne slaže sa onim što u analizi piše?
Upravo je premijer Spajić prije desetak dana kada je analiza objavljena izjavio da se ne slaže sa zaključcima analize da je povećanje plata dovelo do rasta inflacije i cijena, istih onih zaključaka sa kojim se juče složio.
Ko god je juče gledao prenos uživo panel diskusije na Ekonomskom fakultetu, sigurno je bio u čudu zašto premijer stalno uskače u riječ profesorima koji su empirijski dokazivali tvrdnje iz analize, pa je diskusija vrlo često izgledala kao kafanska prepirka, upravo zahvaljući premijeru.
NEPOŠTOVANJE PROFESORA KOJI SU RADILI ANALIZU I IZOSTANAK IZVINJENJA SPAJIĆA
Na samom početku panela dekan Ekonomskog fakulteta Mijat Jocović je objasnio zašto su organizovali ovu panel diskusiju.
“Kad nam kažete kao predsjednik Vlade timu, ne fakultetu, da radimo sramne studije ja moram da vam odgovorim da sam razmišljao dvije nedjelje od kad ste nam to rekli i sjetio se Iva Andrića i jedne njegove rečenice da je u ćutanju sigurnost. Možda je bolje da smo ćutali, možda je bolje da smo izabrali da ne radimo ovu studiju ali onda postavljam pitanje mojim studentima, kojih je danas najviše ovdje, jer ja se njima obraćam: Kakvi vi bi mi bili profesori vama da smo izabrali da ovu studiju ne radimo? Kakvi bi bili profesori da smo rekli ne znamo da radimo ovo i drugo da smo rekli nemamo stav, bojimo se da ga saopštimo? I treće, kakvo mi onda društvo pravimo ako profesori kažu da su nekompetentni, da nemaju stav i da ne smiju. To je pitanje za sve nas. Dakle, mi nijesmo imali dilemu da li treba da radimo ovu studiju”, kazao je on.
Na ovu izjavu kao i na detaljno objašnjenje dekana Jocovića, Spajić umjesto izvinjenja, koje je očekivala crnogorska javnost, samo rekao da misli da je njegova izjava pomogla da “organizujemo ovako dobar ambijent i da napravimo dobru atmosferu.
No, da je analiza Ekonomskog fakultet pogodila u živac najbolje pokazuju brojke.
Brojne međunarodne institucije u izvještajima za Crnu Goru ukazivale su na faktore koji dovode do rasta inflacije.
Međunarodni monetarni fond je u izvještaju za Crnu Goru, za maj 2024. godine, naveo da bi politike smanjenja doprinosa za fond PIO dovele do značajnog pogoršanja fiskalne pozicije, a povećanje plata do veće inflacije.
Takođe Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je u izvještaju za Crnu Goru za 2024. navela da veće plate i penzije doprinose brzorastućoj inflaciji, dok je Evropska komisija u izvještaju za 2023. navela da dok globalne cijene roba i usluga imaju značajan uticaj, veće plate i penzije doprinose brzorastućoj inflaciji.
Nadalje Hrvatska narodna banka, takođe, navodi da je u njihovom slučaju povećanje penzija i plata u javnom i privatnom sektoru dovelo do povećanja inflacije, dok Centralna banka Crne Gore u dijagnostičkoj analizi inflacije za 2023. navodi: “…možemo zaključiti da je efekat ove programske reforme (misli se na Evropu sad 1) na inflaciju prisutan, ali ograničen.
Prema ocjeni ekonomskih analitičara jasno je da je povećanje plata i penzija nije presudno uticalo na inflaciju, ali da jesu njene komponente, te da ono što se u Crnoj Gori desilo je klasična inflacija tražnje.
MAHINACIJE SA DEFICITOM U BUDŽETU
Vlada Crne Gore je tokom vikenda u dva dana, dva puta mijenjala plan budžeta. Prvo je prikazan realan godišnji deficit od 278 miliona, a potom prepravljen u 391 milion eura.
Ova promjena postavlja pitanje zašto je to Vlada uradila. Prema ocjeni analitičara odgovor leži u podatku da u ovu sumu od 278 miliona eura deficita nije ušlo 80 miliona, koje će nedostajati Fondu za zdravstveno osiguranje, što je potvrdio i sam direktor Fonda za zdravstvo Vuk Kadić.
Zanimljivo je i to da je Vlada krenula da smanjuje budžete najranjivijim kategorijama društva.
Izmjenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, budžet za taj fond je sa 35 miliona i 900 hiljada eura, koliko je bio prošle godine, smanjen na 24 miliona i 927 hiljada.
Ovo pokazuje da je Vlada za više od 10 miliona eura smanjila izdatke za najranjivije kategorije društva, osobe sa invaliditetom, koje ionako teško nalaze poslove.
A kad se udari na najranjivije kategorije društva, onda je to alarm da sa budžetom i javnim finansijama nešto nije u redu, kad se od njih krene sa rezanjem troškova.
ZA STARE DUGOVE NOVA ZADUŽENJA PO VEĆIM KAMATNIM STOPAMA
Najveći dio novca iz novog zaduženja otići će na otplatu starih dugova, ali otežavajuća okolnost je rast kamatnih stopa, po kojima ćemo se kao država zadužiti.
2019. godine zaduženje je bilo po kamatnoj stopi od 3,5 odsto, no novo zaduženje će biti odrađeno po kamatnoj stopi između 4,5 i 5,5 odsto što dovodi do toga da će državni izdaci za kamate biti mnogo veći.
Prema ocjeni analitičara radi se o trendu na koji ćemo se morati navićiu narednom periodu.
Plane države je da zaduži 900 miliona, no kad se uzme u obzir da će većina tog novca otići na otplatu starih dugova, kao i da je Fiskalnom reformom planirano da da rupa u fondu PIO bude 400 miliona eura, jasno je da će javne finansije biti u velikom problemu.
Takođe zbog novih geopolitičkih momenata očekuje se i da će se od NATO zemalja tražiti da povećaju izdvajanja za odbranu, što svakako pogađa i Crnu Goru.
Preporučeno
Ova izdvajanja sa dva posto na 3,5 do 5 odsto za odbranu, dovešće do nove rupe u budžetu između 100 i 200 miliona eura, jer ovo uvećanje za odbranu ovim budžetom svakako nije planirano.
