Video
Vlada je u decembru 2010. godine sa kompanijom Brskovo Mine (North Mining) zaključila ugovor o koncesiji na 30 godina. U međuvremenu je potpisano šest aneksa kojima je koncesionaru produžen rok da ispuni uslove za početak eksploatacije. Posljednji rok istekao je u 25. jula 2023. godine. Nacrt detaljnog prostornog plana za koncesiono područje Brskova (koji je uslov za dobijanje tehničke dokumentacije) sa Strateškom procjenom uticaja na životnu sredinu završen je 2023. godine. Javna rasprava o tim dokumentima je okončana u julu 2023, izvještaj nije objavljen.
TUMAČENJA
Juče je najviše pažnje posvećeno aneksima 4 i 6 koji zastupnici koncesionara i zagovornici raskida ugovora različito tumače.
Predstavnica institucije Zaštitnik imovinsko-pravnih interesa Slavica Laković kazala je da ostaju pri stavu koji su saopštili 18. decembra 2023. godine – stekli su se uslovi za raskid ugovora. Ona je ukazala na odredbu aneksa 4 iz 2016. godine, a kojim se mijenja član 34 osnovnog ugovora koji tretira raskidne uslove. Između ostalog, raskidni uslov pod tačkom g) je: ukoliko koncesionar ne dobije urbanističko-tehničke uslove od strane nadležnog organa, a koji su jedan od uslova za određivanje lokacije flotacije, dobijanje odobrenja za eksploataciju mineralne sirovine na eksploatacionim poljima i odobrenja za vođenje radova po glavnim rudarskim projektima utvrđenim članom 8 osnovnog ugovora, uključujući i nedovoljno izražena ležišta, daje koncedentu (Vladi) pravo da raskine ugovorni odnos.
” Dakle, vi ste pristali da snosite rizik ako prostorno-planska dokumentacija ne bude usvojena i ako ne budu izdati urbanističko-tehnički uslovi”, kazala je Laković.
Foto: Dragan Mijatović/Pobjeda
Advokat koncesionara Luka Popović je kazao da je to nejasnoća u ugovoru na štetu koncesionara.
“Mora da postoji povreda ugovora od strane koncesionara da bi država raskinula ugovor na njegovu štetu. Član 39 ugovora o koncesiji predviđa produžavanje trajanja ugovora za period kašnjenja nadležnih organa u izdavanju neopodnih odobrenja za rad koncesionaru. Ova odredba se analogno primjenjuje i na ugovorne rokove za završetak pojedinih faza obaveza koncesionara, i po ovom osnovu je ugovor već produžavan aneksima 5 i 6. To dalje znači da dok god država prethodno ne ispuni svoju svoju obavezu donošenja planskog dokumenta, koja je preduslov da bi koncesionar pribavio urbanističko-tehničke uslove i krenuo u dalju procedure pribavljanja dozvola, koncesionar ne može biti u kašnjenju sa ispunjenjem svojih obaveza”, kazao je Popović.
Njegov je stav i da je za razloge za raskid ugovora iz člana 34 (kako je izmijenjen aneksom 4) pretpostavka da su nastupili krivicom koncesionara.
” Tako da država ne može po osnovu neizdavanja urbanističko-tehničkih uslova raskinuti ugovor ako to nije skrivljeno od strane koncesionara. Naprotiv, u ovom slučaju je do neizdavanja došlo krivicom države, jer nije usvojila planski dokument na osnovu kog bi se urbanističko-tehnički uslovi mogli izdati. I iz pregleda drugih raskidnih razloga iz člana 34 slijedi da su to sve situacije koje nastaju krivicom koncesionara (npr. davanje netačnih podatka bitnih za dodjelu koncesije, prenos udjela bez saglasnosti koncedenta, itd), tako da ako nema krivice koncesionara ne može nijedan od tih raskidnih razloga da nastupi. Dakle, neaktivnost države je uzrok nedonošenja planova, dok god država ne usvoji detaljni prostorni plan ne postoji uslov za raskid ugovora”, kategoričan je Popović.
Sa tumačenjem Slavice Laković saglasan je predstavnik NVO Ljepši Mojkovac Miloš Rajković (odbornik u SO Mojkovac). On podsjeća kako je raskid ugovora moguć i ako koncesionar u dokumentaciji iznosi netačne podatke, što je, kaže, ovaj koncesionar uradio više puta. Predstavnik koncesionara Zoran Arsenijević je objasnio kako se to odnosi na saopštavanje netačnih podataka o količinama eksploatisane rude, od čega zavisi visina varijabilne koncesije, a ne za netačne podatke u ostaloj koncesionoj dokumentaciji.
Član radne grupe Miodrag Fuštić (Građanska inicijativa „Za zdravi Mojkovac“) konstatovao je kako koncesionar ugovor tumači na način kako njemu odgovara – ne postoje rokovi za ispunjenje obaveza.
” Na taj način ovakva situacija može da traje vječno… Inače, riječ o kompaniji koji je ofšor firma bez imovine i država od njih ne bi mogla da nadoknadi ekološku štetu od rada rudnika”, kazao je Fuštić.
Popović je odgovorio da Brskovo Mine nije ofšor firma već DOO registrovano u Crnoj Gori, a da za sadašnje radove imaju bankarsku garanciju od 500.000 eura, koja će biti veća kada počne eksploatacija rude.
Reagovao je Miloš Rajković.
” Firma koncesionara nije rudarska već lobistička, cilj joj je bio da dobije dozvole za eksploataciju rude, a da ih zatim preproda. Koncesionar manipuliše, traži rupe u sistemu, pogodan politički momenat. Našao ga je za mandata prošle vlade, tadašnji ministar kapitalnih investicija Ervin Ibrahimović je želio da da blanko podršku ovom koncesionaru potpisivanjem aneksa 7”, kazao je Rajković.
On je ustvrdio kako kompanija Tara Resources nije rudarska, ima svega 10-15 zaposlenih a namjera im je da posao prodaju.
KOMISIJA
Radni tim koji analizira ugovor i ostalu dokumentaciju vezanu za koncesiju sa Tara Resources ima 13 članova. Predsjednica je Vesna Brajović, iz Ministarstva energetike i rudarstva, a zamjenik Loran Mohamad, iz tog resora. Koncesionar, kompanija Tara Resources, imaće dva predstavnika – Zorana Arsenijevića i Luku Popovića. Predstavnik Ministarstva turizma, ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera je Nenad Vitomirović, Ministarstva finansija Jelena Bojić i Maja Mitrović. Geološki zavod predstavljaće Darko Božović, Institut za javno zdravlje Ivana Joksimović, Agenciju za zaštitu životne sredine Milan Gazdić. NVO Ljepši Mojkovac predstavljaće Miloš Rajković, a GI ,,Zdravi Mojkovac“ Milan Fuštić. Zaštitnica imovinsko-pravnih interesa Crne Gore Milica Laković naknadno je uvrštena u tim.
Iz Opštine Mojkovac su negodovali zato što nemaju predstavnika u Međuresornom timu. Dan uoči održavanja prvog sastanka iz lokalne uprave saopšteno je kako je to skandalozno.
“Skandalozno je da Opština nema svog legitimnog predstavnika u komisiji imajući u vidu da su sve aktivnosti lokalne samouprave na temu rudnika bile transparentne i u korist građana Mojkovca. Podsjetićemo da je Opština Mojkovac ranije uputila poziv ministru Mujoviću da posjeti našu opštinu i da razgovara sa legitimnim predstavnicima, između ostalog, i na temu rudnika. Međutim, do danas nam nije odgovoreno, što smatramo krajnje neprihvatljivim i neodgovornim”, saopšteno je iz Opštine Mojkovac.
Projekat otvaranja rudnika je vrijedan 150 miliona eura, koncesionar je početkom prošle godine saopštio da je do sada investirao 30 miliona. Godišnja koncesiona naknada iznosi 648.425 eura i teče od januara 2023. godine.
Mujović: ,,Brskovo“ kroji sudbinu Mojkovca i sjevera države
Jučerašnju sjednicu je otvorio ministar Saša Mujović koji nije član radnog tima. On je istakao da je rudnik ,,Brskovo“ pitanje koje kroji sudbinu Mojkovca i sjevera u ekonomskom i demografskom smislu.
“Bez obzira na konačnu odluku neće biti pobjednika ni poraženih”, poručio je Mujović.
Kazao je da će i naredne sjednice biti otvorene za javnost.
“Više neće biti nametnutog jednoumlja. Odluke se više neće donositi iza zatvorenih vrata. U ovim i sličnim slučajevima nevladin sektor i mediji su korektivan faktor, čuvari zakona”, kazao je Mujović.
Na narednom sastanku o ekologiji
Predsjednica Radne grupe i državna sekretarka u Ministarstvu energetike i rudarstva Vesna Brajović kazala je da će se sastajati dva puta sedmično. Posao treba da završi do 1. marta, kada će sačiniti izvještaj na osnovu kojeg će većina od 13 članova odlučiti o sudbini koncesionog ugovora sa kompanijom Tara Resources.
Preporučeno
Na narednom sastanku razmatraće ekološke aspekte tog posla. Na tu temu će govoriti predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine, Instituta za javno zdravlje i Ministarstva turizma, ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera.
