Video
Ukupni javni prihodi u periodu januar–septembar iznosili su 2,42 milijarde eura, što je 1,7 odsto više nego u istom periodu lani. Uprkos rastu, kako je pokazala Analiza, naplata je bila za 38,9 miliona eura niža u odnosu na plan, što predstavlja manjak od 1,6 odsto.
Najveći doprinos rastu dali su PDV, porez na dobit i akcize, dok su doprinosi za socijalno osiguranje zabilježili naglašeni pad.
“Ukupni rashodi države u prvih devet mjeseci iznosili su 2,50 milijardi eura, 235 miliona više nego godinu ranije”, ističe se u Analizi.
U odnosu na plan, međutim, potrošnja je bila niža za 134 miliona eura, što je posljedica umjerenije realizacije tekućih izdataka i određenih ušteda.
Konsolidovani fiskalni bilans za ovaj period pokazuje deficit od 76,6 miliona eura, odnosno jedan odsto BDP-a.
Prihodi državnog budžeta dostigli su 2,1 milijardu eura, uz rast od 1,2 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ostvaren je 99 odsto planiranog nivoa.
Ministarstvo finansija ističe da fiskalne mjere iz Strategije — poput proširenja akciznih proizvoda, unaprijeđene kontrole sive ekonomije i primjene Zakona o otpisu kamata — daju mjerljive rezultate.
“PDV ostaje najznačajniji prihod budžeta, a njegova naplata iznosila je 1,03 milijarde eura, čak 128,6 miliona (14,3 odsto) više nego lani. Istovremeno, povećan je i povraćaj PDV-a za 14,4 odsto, što ukazuje na veću ekonomsku aktivnost i investicije”, naglašeno je u Analizi.
Porez na dobit preduzeća ostvario je izuzetno dobre rezultate — 222,5 miliona eura, uz rast od 8,9 odsto. Prihod je ne samo premašio plan za prvih devet mjeseci, već i godišnji plan ove kategorije.
Porez na dohodak građana porastao je za značajnih 31 odsto, što se povezuje s većim obuhvatom oporezivanja i formalizacijom tržišta rada.
Akcize su takođe porasle za 7,8 odsto, dominantno zbog veće naplate na duvan i energente.
“Doprinosi su zabilježili pad od 32,4 odsto u odnosu na 2024. godinu. Pad je posljedica prošlogodišnjih jednokratnih uplata i izmijenjenog sistema obračuna”, piše u Analizi.
Ministarstvo finansija navodi da se jaz u naplati smanjuje tokom druge polovine godine.
Izdaci budžeta u prva tri kvartala iznosili su 2,19 milijardi eura.
Tekući izdaci realizovani su sa 91,9 odsto plana, uz nešto niže izvršenje bruto zarada i materijalnih troškova.
“Socijalni transferi — najveća stavka državnih rashoda — porasli su na 823,8 miliona eura, što je 11,3 odsto više nego lani”, stoji u dokumentu.
Kapitalni budžet bilježi značajan rast realizacije: 188 miliona eura, odnosno 37 odsto više nego u 2024. godini. Najveći dio sredstava odnosi se na projekte iz Kapitalnog budžeta vrijedne 110 miliona eura.
Ukupan deficit budžeta za devet mjeseci iznosi 88,3 miliona eura, ili 1,1 odsto BDP-a.
Preliminarni podaci, pojašnjeno je u Analizi, pokazuju da su lokalne samouprave ostvarile 321,8 miliona eura izvornih prihoda, što je 5,1 odsto više u odnosu na 2024. godinu.
Prihodi od poreza porasli su na 199,4 miliona eura, uz rast od 27 miliona eura, dok su ukupni izdaci lokalnih budžeta iznosili 310 miliona eura. Potrošnja je bila ispod plana, ali 12,7 odsto viša nego prošle godine.
Kapitalni izdaci lokalnih samouprava dostigli su 92,1 milion eura — 18 miliona više nego u 2024.
“Lokalni budžeti završili su treći kvartal sa gotovinskim suficitom od 11,7 miliona eura, dok su depoziti opština porasli za 27,4 miliona eura”, zaključuje se u Analizi.
Preporučeno
