Ukupna aktiva banaka na kraju juna dostigla je 8,05 milijardi eura, kapital je premašio 1,09 milijardi, dok su krediti i potraživanja od klijenata povećani na 4,87 milijardi eura. Depoziti klijenata iznosili su nešto više od šest milijardi eura, pokazuje analiza Bankara.

Dobit sektora smanjena 8,8 odsto

Bankarski sektor završio je prvo polugodište sa ukupnim profitom od 63,87 miliona eura, što je pad od 8.8 odstou  poređenju sa 70 miliona eura dobiti u prvih šest mjeseci 2025. godine.

Najveću dobit ostvarila je Crnogorska komercijalna banka – 23,47 miliona eura. Profit CKB-a bio je deset odsto manji nego godinu ranije, kada je iznosio 26,08 miliona eura.

Slijede NLB banka sa dobiti od 11,46 miliona i Hipotekarna banka sa 11,12 miliona eura. Dobit NLB banke smanjena je 13,8 odsto, dok je Hipotekarna banka ostvarila rast od 2,6 odsto.

Erste banka zaradila je 7,31 milion eura, što je 11,4 odsto manje nego u uporednom periodu. Dobit Prve banke smanjena je 4,9 odsto, na 4,16 miliona eura.

Među bankama koje su povećale profit izdvojila se Zapad banka, čija je dobit porasla 67,9 odsto, na 2,52 miliona eura. Lovćen banka ostvarila je 2,19 miliona, što je približno prošlogodišnjem rezultatu.

Universal Capital Banka završila je polugodište sa profitom od 1,88 miliona eura, trećinu manjim nego godinu ranije. Addiko banka zabilježila je dobit od 166.000 eura, naspram 2,72 miliona u prvih šest mjeseci prošle godine.

Adriatic banka prešla je iz minusa od 2,77 miliona u dobit od 267.000 eura u prvom polugodju godine,  dok je Ziraat banka zabilježila gubitak od 678.000 eura, nakon prošlogodišnje dobiti od 698.000 eura.

Aktiva premašila osam milijardi eura

Ukupna aktiva bankarskog sektora na kraju juna iznosila je 8,05 milijardi eura i bila je 637,9 miliona, odnosno 8,6 odsto veća nego godinu ranije.

Najveću aktivu i dalje ima CKB – 2,32 milijarde eura, uz godišnji rast od 11,5 odsto. Slijede NLB banka sa 1,2 milijarde, Hipotekarna banka sa 1,19 milijardi i Erste banka sa 1,07 milijardi eura.

Najveću stopu rasta aktive ostvarila je Lovćen banka, 17,8 odsto, na 412,9 miliona eura. Aktiva NLB banke povećana je 13,5 odsto, CKB-a 11,5 odsto, Erste banke 11,2 odsto, Zapad banke 9,7 odsto, a Hipotekarne banke 9,1 odsto.

Pad aktive zabilježile su Adriatic banka, za 15,8 odsto, i Ziraat banka, za 18,3 odsto.

Kapital banaka veći 135,7 miliona eura

Kapital bankarskog sektora dostigao je 1,09 milijardi eura, što predstavlja rast od 135,7 miliona ili 14,2 odsto uviše  odnosu na kraj juna prošle godine.

CKB ima ubjedljivo najveći kapital, 366,09 miliona eura, uz godišnje povećanje od 16,6 odsto. Slijede Erste banka sa 167,08 miliona, NLB banka sa 151,59 miliona i Hipotekarna banka sa 126,23 miliona eura.

Najveći procentualni rast kapitala ostvarila je Zapad banka – 20,9 odsto. Kapital Hipotekarne banke porastao je 20,3 odsto, Prve banke 19,6 odsto, Lovćen banke 18,6 odsto, a CKB-a 16,6 odsto. Jedino je kapital Ziraat banke smanjen, i to 6,1 odsto, na 18,31 milion eura.

Kreditni portfolio porastao 14,6 odsto

Krediti i potraživanja od klijenata na kraju juna iznosili su 4,87 milijardi eura. U odnosu na isti period prošle godine povećani su 622,1 milion eura, odnosno 14,6 odsto.

Najveći kreditni portfolio ima CKB – 1,66 milijardi eura, uz rast od 16,2 odsto. NLB banka imala je 832,16 miliona, Erste banka 702,93 miliona, a Hipotekarna banka 508,98 miliona eura kredita i potraživanja od klijenata.

Najveću stopu rasta zabilježila je Hipotekarna banka, čiji je kreditni portfolio povećan čak 48,4 odsto. Slijede Zapad banka sa rastom od 23,1 odsto, Lovćen banka sa 17,8 odsto i CKB sa 16,2 odsto.

Smanjenje kredita zabilježeno je kod Adriatic banke, za 19,5 odsto, i Ziraat banke, za 2,9 odsto.

Depoziti preko šest milijardi eura

Depoziti klijenata u crnogorskim bankama dostigli su 6,01 milijardu eura, što je 374,2 miliona ili 6,6 odsto više nego na kraju juna 2025. godine.

Najviše depozita nalazi se u CKB-u – 1,58 milijardi eura. Hipotekarna banka imala je 961,11 miliona, NLB banka 895,18 miliona, a Erste banka 711,11 miliona eura depozita klijenata.

Najbrži rast depozita ostvarila je Lovćen banka, 19,5 odsto. Slijede Erste banka sa rastom od 9,4 odsto, NLB banka sa 9,5 odsto, Addiko i Zapad banka sa po približno 8,5 odsto i CKB sa 6,7 odsto.

Depoziti su smanjeni kod Adriatic banke, za 7,2 odsto, i Ziraat banke, za 7,1 odsto..

Prihodi od kamata porasli na 165,66 miliona eura

Banke su u prvih šest mjeseci ostvarile 165,66 miliona eura prihoda od kamata, 13,23 miliona ili 8,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Najveće prihode od kamata imala je CKB – 51,75 miliona eura, uz rast od 12,5 odsto. Slijede NLB banka sa 25,11 miliona, Erste banka sa 22,66 miliona i Hipotekarna banka sa 19,69 miliona eura.

Neto prihodi od kamata na nivou sektora povećani su 5,6 odsto, sa 138,7 miliona na 146,48 miliona eura. Njihov rast bio je sporiji od rasta bruto kamatnih prihoda, što ukazuje na povećanje rashoda banaka po osnovu kamata.

Najveći rast neto prihoda od kamata ostvarila je Prva banka – 42,3 odsto, dok su smanjenje zabilježile Ziraat, Adriatic i Addiko banka.

Veći prihodi, ali manji neto rezultat od naknada

Ukupni prihodi banaka od naknada i provizija dostigli su 77,78 miliona eura, što je 3,9 odsto više nego u prvom polugodištu 2025.

CKB je po ovom osnovu prihodovao 26,9 miliona eura, Hipotekarna banka 16,25 miliona, NLB banka 11,13 miliona, Erste banka 5,51 milion, a Lovćen banka 4,46 miliona eura…

Ipak, neto prihodi od naknada i provizija smanjeni su 9,2 odsto, sa 29,72 miliona na 27 miliona eura, što je jasna posljedica pristupanja SEPA sistemu  i reformi platnog prometa. CKB je ostvario najveći neto prihod od naknada – 10,4 miliona eura, dok je Hipotekarna banka zabilježila 7,61 milion…

Zaključno, polugodišnji rezultati potvrđuju snažan rast obima poslovanja banaka, prije svega kroz kreditnu aktivnost, jačanje kapitala i rast aktive. Ipak, pad ukupne dobiti pokazuje da rast prihoda nije u potpunosti nadoknadio veće kamatne i provizijske rashode, kao ni slabije rezultate dijela banaka.