Video
On je to kazao na panelu “Načisto sa mladima: od ličnog stava do društvenog uticaja”, na KOMPASS konferenciji koju Studentski parlament organizuje sa namjerom da podstakne dijalog, međusobno povezivanje i zajedničko promišljanje o ulozi mladih u akademskoj zajednici.
Komnenić je poručio da studenti moraju sami da se izbore za prostor u javnosti i priliku da njihovi stavovi budu saslušani.
„Ja mislim da svako, od mladih do starijih ljudi, mora da se izbori za priliku da nametne svoj stav. Tako je u životu, tako je i sa mladim i sa starim ljudima. Morate se izboriti za poziciju da vas čuju“, rekao je Komnenić.
Prema njegovim riječima, mladi ne mogu očekivati da postanu društveni lideri ukoliko ostanu pasivni i prihvataju postojeće obrasce ponašanja.
„Bez toga nećete biti lideri“, upozorio je Komnenić.
Komnenić je ocijenio da bi bilo dobro da se što više mladih ljudi uključi i u politiku, ali ne tako što će ponavljati obrasce ponašanja postojećih političkih struktura, već unošenjem novih vrijednosti i drugačijeg pristupa javnom interesu.
„Tako bi bilo dobro da se što više mladih ljudi uključi i u politiku, unoseći nešto novo, nešto zdravo, nešto dobronamjerno“, poručio je Komnenić.
Naglasio je da takav angažman podrazumijeva spremnost mladih da javno zastupaju svoje stavove, čak i kada to nosi određene rizike.
„A to ne može osim ako nisi spreman da, uprkos rizicima, digneš svoj glas, otvoreno progovoriš o nekim stvarima, iskomuniciraš ono do čega ti je stalo, usprotiviš se onome što vidiš da je loše“, kazao je Komnenić.
Osvrćući se na pitanje medijske vidljivosti studentskih inicijativa, istakao je da su studenti više nego dobrodošli u javni prostor, a da se njihove aktivnosti moraju biti povezane sa aktuelnim društvenim pitanjima.
„Ako želite da se čuje vaš glas, vi morate da pravite namjenske događaje. Vi morate da govorite o onome što je aktuelno, što uređuje i moj i tvoj život“, naglasio je.
Kao konkretan primjer naveo je potrebu da se studenti Ekonomskog fakulteta aktivnije uključe u raspravu o ekonomskom modelu koji bi, prema njegovoj ocjeni, mogao imati ozbiljne posljedice po budućnost države.
„Evo, recimo, Euromodel. To će i te kako da vas se tiče. Znači, govorimo o nekakvom ekonomskom modelu koji bi sjutra mogao državu da povede u sunovrat. O tome govore vaši profesori. Zašto mladi na Ekonomskom fakultetu ne organizuju neku tribinu, pa zovnu ljude, pa ih preispitaju? Zašto?“, upitao je Komnenić.
Smatra da bi organizovanje takvih debata omogućilo studentima da pokažu interesovanje za odluke koje će dugoročno određivati njihove živote, ali i da izgrade kredibilitet u javnosti.
„To je način da uvežete ono čime se bavite, da kao mladi ljudi pokažete da ste zainteresovani za ono što vas čeka, što vam stari ljudi ostavljaju u amanet“, rekao je.
Sličan pristup, kako je naveo, očekuje i od studenata Arhitektonskog fakulteta, koji bi trebalo da se uključe u rasprave o raspolaganju prostorom i prirodnim resursima Crne Gore.
„Ista stvar bi mogla, recimo, da se desi na Arhitektonskom fakultetu, vezano za raspolaganje našim resursima“, kazao je Komnenić.
Ukazao je da fakultetske jedinice, zajedno sa svojim profesorima, imaju mogućnost da utiču na društvene procese upravo kroz otvaranje pitanja iz oblasti za koje su stručne.
„Tako i vi, po fakultetskim jedinicama, morate da detektujete stvari i teme koje vas i te kako tiču. Iz tog ugla svako od vas, skupa sa vašim profesorima, možete da utičete na ono što je nekakva društvena dinamika“, poručio je.
Komnenić je kritikovao nedovoljno prisustvo akademske zajednice u javnim raspravama, ocjenjujući da profesori i univerzitetski radnici često izbjegavaju da se izjasne o važnim društvenim problemima.
Studentima je savjetovao da od svojih profesora zahtijevaju aktivnije učešće u javnom životu i da zajedno sa njima pokreću razgovore o konkretnim problemima.
Komnenić je ocijenio da su mediji otvoreni za mlade koji su spremni da argumentovano govore o važnim pitanjima.
„Mediji su logistika, oni su tu, znaš, a kad vi pokažete spremnost da pričate, nema nikakvih problema. Ja ti otvaram ponudu, ja ti otvaram vrata“, poručio je Komnenić.
Govoreći o kritičkom razmišljanju i uticaju društvenih mreža, upozorio je da mladi moraju razvijati sposobnost razlikovanja činjenica od manipulacija, ali da je za to neophodno opšte obrazovanje.
„Čovjek mora biti pripremljen da bi ušao u taj okvir. Isto kao što bi morao da zna da pliva prije nego što uđe u vodu“, poručio je Komnenić, naglašavajući da se obrazovanje potrebno za kritičko razumijevanje informacija ne stiče isključivo na društvenim mrežama.
Ocijenio je da sloboda javnog izražavanja mora biti praćena odgovornošću prema činjenicama i argumentima, te da otvorenost prema različitim stavovima ne znači i obavezu prihvatanja tvrdnji koje nijesu činjenično utemeljene.
Na kraju je mladima poručio da odluke donose vodeći se javnim dobrom, a ne isključivo ličnim interesom, te da moraju biti svjesni odgovornosti koju imaju prema društvu u kojem žive.
„Da ide srcem, da ne ide interesno, da malo pogleda oko sebe. Da shvati da bi nam nekako svima bio ljepši život ukoliko bi gledali da ovaj ambijent prilagodimo svima“, poručio je Komnenić.
Preporučeno
Zaključio je da promjene počinju od pojedinca i njegove spremnosti da preuzme odgovornost za društvo, naglašavajući da je na svakome da odluči hoće li ostati pasivan ili aktivno učestvovati u oblikovanju zajedničke budućnosti.
