Video
“Djeca i mladi su danas sve više izloženi velikoj ponudi aktivnosti i zabave koje se svode u svojoj osnovi na kockanje i podrazumijevaju ulaganje novca uz potencijal da se uloženi novac uveća, a mnogo češće izgubi. Kockanjeu mlađem uzrastu povećava rizik za razvoj patološkog kockanja u odraslom dobu. Podaci pokazuju da trećina odraslih koja traži pomoć povodom ovog problema, počela je da kocka u period od 11 do 17 godina”, naveo je Stanišić.
Prema njegovim riječima, svaka peta kladionica je preblizu školama.
“Prema zakonu, koji datira iz 2007, objekti za kockanje i klađenje moraju biti udaljeni najmanje 250 metara od obrazovnih institucija. Sistemski zakon koji reguliše polje igara na sreću je zastareo i potrebno je u što hitnije da se usvoji novi. Problem neefikasne kontrole i sve veće pandemije zavisnosti od kockanje jeste upravo snaga kockarskog lobija koji već 15 godina odlaže detaljno zakonsko regulisanje ove materije”, naveo je on.
Kako dodaje, cilj donošenja ovog Zakona jeste regulisanje zabrane reklamiranja igara na sreću u cilju smanjenja zavisnosti od patološkog kockanja radi poboljšanja javnog zdravlja.
“Reklamiranje, u smislu ovog Zakona, je svaki oblik komercijalne komunikacije sa ciljem direktnog ili indirektnog efekta davanja publiciteta ili drugog načina promovisanja igara na sreću. Takođe reklamiranjem se smatra i prikazivanje javnih ličnosti (političkih, kulturnih, sportskih, muzičkih i drugih) uživo, putem televizije, fotografija i drugih sredstava informisanja ako se u njihovoj pozadini ili blizini nalazi bilo koja informacija koja može podsticati na učestvovanju u igrama na sreću. Sponzorisanje, u smislu ovog Zakona, je svaki oblik javnog ili privatnog novčanog doprinosa, bilo kojem pojedincu, događaju ili aktivnosti, sa ciljem direktne ili indirektne promocije igara na sreću.
Preporučeno
Ovim zakonom konkretno se reguliše agresivna medijska kampanja priređivača igara na sreću i nema nikakav uticaj na samo poslovanje kladionica”, poručio je Stanišić.
