Video
Obaveze
Olenik objašnjava da je obaveza Crne Gore da usklađuje svoje sa pravom Evropske unije i podsjeća da se na to obavezala se Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju iz 2007. godine.
“U posljednjih deset godina, evropske direktive prevode i Crna Gora i Srbija. U skaldu sa njima donose zakone. Ne mogu ih direktno primjenjivati, ali mogu tako što će im dati formu domaćeg zakona. Ono što je sigurno jeste da će posljednja direktiva Evropskog suda pravde biti obavezna za Crnu Goru, pogotovo imajući u vidu činjenicu što Crna Gora pretenduje da bude članica Evropske unije. A i prije nego se to desi, Crna Gora će svoje zakonodavstvo morati da usaglasi sa unutrašnjim pravom EU”, kaže sagovornik Televizije E.
Direktive, sudije, odluke…
Olenik kaže da posljednja odluka Evropskog suda pravde da se kriptovane poruke, koje je presrela druga država u kojoj se ne vodi sudski postupak, ne mogu se koristiti kao dokaz, suštinski važi za Crnu Goru.
“Sudije bi već sada morale da razmišljaju o tome da je Evropski sud pravde prvi put postavio jasna pravila u vezi sa SKY i sličnim komunikacijama. Svako izvrgavanje, odnosno neprimjenjivanje odluka Evropskog suda bilo bi u suprotnosti sa svim pravnim tekovinama EU i odugovlačilo bi, usporilo, možda i zaustavilo pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji,” navodi Olenik.
Koliko će sve biti zahtjevan i dug proces, s obzirom na to da se pred pravosudnim organima Crne Gore vodi više postupaka čije se optužnice baziraju, ili sadrže, kripotivane prepiske, Olenik kaže da će to zavisiti najviše od tužilaštva. Tu je, smatra, i najveći problem.
“Suština direktive Evropskog suda pravde je da se može prisluškivati, ali pod određenim uslovima. Pristupanje kriptovanim porukama jeste vrsta prisluškivanja, odnosno, otvaranja pošte, s tim što se ne zna ko je kome pismo slao. Dakle, kriptovanim porukama se pristupilo na neovlašćen način”, navodi on.
Sve je, kaže advokat Olenik, objašnjeno u odluci Evroskog suda pravde.
“Prva odluka u direktivi Evropskog suda pravde je da nalog za pristupanje takvoj dokumentaciji mora da izda sud, a ne tužilaštvo. Ostavlja se malo prostora da u nekim, ekstremnim slučajevima, to bude tužilaštvo. Ali, to se ne može primijeniti u slučajevima koji se odnose na Crnu Goru” objašnjava Olenik.
Drugo rješenje Evropskog suda odnosi se na to koje pravo se primjenjuje kada se cijeni da li su presretnuti razgovori po zakonu ili nisu.
“Tu je direktiva kristanlo jasna. Kaže da se primjenjuje pravo onoga ko je osumnjičeni, odnosno, optuženi. To u praksi znači, da se u Crnoj Gori za osumnjičene, optužene mora primijeniti crnogorsko pravo, a ono kaže da prisluškivanje ovog tipa mora da ima odluku suda prije nego se uopšte uđe u proces prisluškivanja”, dodaje Olenik.
Rješenja
Postoje, kaže, dva načina kako crnogorski sudovi i tužilaštvo situaciju mogu da riješe.
“Prvi je da tužilaštvo odustane i povuče ovakve dokaze”, navodi Olenik.
Vjeruje, ipak, da se to dogoditi neće, jer smatra da je tužilaštvo otvoreno počelo ili nastavilo da sprovodi političku volju zvaničnog Beograda, pa privodi, određuje pitvore svima koji su učestvovali u sprječavanju, kasnije u procesuiranju, kako kaže, oružane pobune, odnosno državnog udara iz 2016. godine.
“Drugi način je da sudstvo u Crnoj Gori pokaže da je stvarno grana vlasti, da je samostalno i nezavisno i donese rješenje kojim se svi ovi dokazi, ne samo SKY, već svi ostali koji su proizašli iz SKY komunikacije, smatraju nezakonitim i da se izdvoje trajno iz spisa. To bi bilo najlogičnije. Mislim da postoji mala, ali postoji vjerovatnoća, da bi sud u nekoj bližoj budućnosti to mogao da uradi”, poručuje sagovornik 24 sata.
Posljedice
Upozorava da će ukoliko se odluka Evropskog suda pravde ne pude poštovala, posljedice biti velike.
“Posljedice su već velike i biće još veće po prava i slobode ljudi koji su u pritvoru, bez optužnice, bez dokaza. Ako sud to bude do kraja tretirao na protivzakonit, nasilan način, onda će posljednja paltforma biti Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Ali, proći će godine do trenutka kada će formalno biti moguće obratiti se Evropskom sudu za ljudska prava”, kaže Olenik.
U međuvremenu će, dodaje, još više biti ugrožena prekršena prava osumnjičenih ili optuženih, koji su u pritvoru. Štetu će trpjeti i država Crna Gora, njen ugled, a formalno pristupanje Evropskoj uniji bi moglo da bude otežano ili usporeno.
Preporučeno
“Ne možete pristupiti EU ako najviši pravosudni organi krše osnovne principe vladavine prava i osnovne standarde koje je baš EU postavila kao najveći i najbitniji uslov za članstvo. Ne može politički revanšizam, koji najviše sprovodi tužilaštvo, a vidjećemo i kako će se postaviti sudovi, da bude nešto što će biti nagrađeno ubrzanim pristupanjem Evropskoj uniji. Suprotno tome, politički revanšizam, zloupotreba pravosuđa, zloupotreba pritvora, uskraćivanje prava i da ponovo imamo političke zatovrenike u Crnoj Gori je nešto što Evropska unija neće dopustiti sebi, a ni Crnoj Gori,” zaključio je Olenik.
