Podgorička publika jako lijepo je prihvatila duhovitu dramu “Ekselencije”, Obrada Nenezića o izgubljenim identitetima, koje na sceni portretiše glumački par Žaklina Oštir i Jovan Dabović.

Dabović se u ovoj novoj produkciji Kulturno – informativnog centra “Budo Tomović”, našao u ulozi harmonikaša koji pokušava da dostigne svoju ženu u nekom smislu.

“Ovaj komad vidim prije svega kao jednu potrebnu predstavu koja oslikava mentalitet ovovremenog čovjeka. Koji uprkos svojim ozbiljnim ambicijama bez pokrića, postaje tragikomičan normalnom čovjeku”, pojašnjava u razgovoru za Standard Dabović.

Kakve su ambicije danas u Crnoj Gori, na relaciji muško-ženski odnosi? Da li je i dalje izražen takmičarski duh ili smo još uvijek patrijarhalno društvo? Ukratko, ogleda li se naša sredina kroz odnos na sceni?

“Ja pokušavam da prestignem svoju ženu, jer uvijek neko mora da vodi, a neko da bude vođen. Ne znam kakvo je stanje u državi što se tiče ambicija u odnosima muško-ženskim, ali ljudi koji me okružuju, i parovi i porodice su ustremljeni zajedno ka jednom cilju, i nemaju te ambicije van svojih dometa. Ogleda se zasigurno kod ljudi koji su takvog karaktera, a njih je sve više na javnoj sceni na Balkanu… Imamo pisce koji nisu pročitali jednu knjigu, pjevače koji streme instant popularnosti i sl….”, pojašnjava on.

Zanimljivo, u ovoj duhovitoj drami niko ne tjera junake da izgube svoj identitet, osim njihovih nesuvislih ambicija i apetita za uspjehom, koji im se čini na dohvat ruke…Samim tim, nameće se pitanje, šta u današnje vrijeme predstavlja riječ Identitet? Koliko, s pojavom tehnologije i nekih drugih, dostupnijih stvari, polako gubimo dodir sa samim sobom?

“Vrlo lako čovjek sebe gubi u ovom vremenu, koje je brže nego što mislimo. Tehnologija i društvene mreže nisu krive, kriv je čovjek koji ne traži sebe, nego olakšava sebi gledajući u telefon”, naglašava glumac.

“Ekselencije” pripadaju savremenom dramskom pozorištu, po svim svojim elementima, ali Nenezić je težio još nečemu, pa je rediteljskim postupkom uradio dekonstrukciju likova, pa i dramaturgije. Gledalac će gledati, u stvari, predstavu u predstavi. Odnosno glumci Žaklina Oštir i Jovan Dabović na momente igraju sami sebe, kao i ostali saradnici.

“Riječ je o klasičnoj dekonstrukciji predstave u kojoj rušimo iluziju gledaoca, a onda kroz samo par trenutaka uskaču u taj vagon predstave u predstavi”, potvrđuje naš sagovornik.

Uprkos pandemiji koronavirusa Dabović ističe da je jako zadovoljan brojem uloga koje dobija u toku sezone.

“Da, jako sam zadovoljan. U zadnjih godinu dana ovo mi je šesta premijera. Tako da sam zahvalan i zadovoljan. Uskoro treba da snimam seriju ‘Dinastija’ u Srbiji, to će biti sredinom godine, kao i kratki film u režiji Gane Čomagić, a za ostalo ćemo pričekati”, poručuje Dabović. M.R.