Prije svega, treba istaći da “Pomorski saobraćaj”, sa svojih šest trajekata prevozi putnike na osnovu ugovora sa Vladom Crne Gore, odnosno aneksom koji je potpisan 2018. godine nakon što je taj ugovor istekao. Ugovor je potpisan zbog pravnog vakuma, jer tada u Zakonu o koncesijama linijeski pomorski saobraćaj nije bio koncesiono dobro. Kako ga nije bilo, urađeno je i ono što je logično – potpisan je aneks za produženje ugovora koji traje do raspisivanja dodjele koncesija. To je značilo da država, prije svega, treba da raspiše, pa onda da ustupi koncesije onom ko bude najbolji. Do tada taj posao trebalo bi da radi “Pomorski saobraćaj”. Ipak, vlada Dritana Abazovića se odlučila na drugačiji put. Prvo je stavila van snage odluke ranije vlade o dodjeli linije Kamenari – Lepetane Pomorskom saobraćaju, pa će posao dati državnoj firmi “Morsko dobro”, te će tek kasnije raspisati podjelu koncesija!?

U pokušaju da saznamo kompletnu istinu razgovarali smo sa Izvršnim direktorom i jednim od vlasnika kompanije ”Pomorski saobraćaj” Dejanom Banom.

STANDARD: Da li Vas je “akcija” Vlade iznenadila ?

BAN: Mogao bi reći da su koristili faktor iznenađenja. Zaključno sa današnjim danom niko nas nije kontaktirao, osim što su iz Morskog dobra tražili da se danas vidimo. Ne znam šta je tema sastanka i ne znamo ko će prisustvovati, ali tema može biti samo ono što je najavljeno preko medija i ono što je Premijer najavio sa neprimjerenim komentarima na sjednici Vlade i to između dvije tačke dnevnog reda.

Pomorski saobraćaj je kompanija koja je osnovana pedesetih godina prošlog vijeka a od 2005. godine u ovoj vlasničkoj strukturi i ona je u značajnoj mjeri uznapredovala. Pružamo takav servis da ljudi mogu računati sa vremenom putovanja i to je u ovom biznisu veliki uspjeh. Od kada je privatizovana, sa 40 došli smo na brojku od 110 zaposlenih, u sezoni se penjemo i na 130, sa 1,3 miliona upisanog kapitala, došli smo do 10 miliona upisanog kapitala, sa 2,5 miliona aktive, došli smo do 10 miliona aktive i to je sada potpuno druga firma u odnosu na onu prije.

STANDARD: Te 2005. godine kupili ste firmu za 1,2 miliona eura. Je li to bilo realno?

BAN: Medijski spinovi i spekulacije idu na taj način što se govori da smo firmu kupili za 1,2 miliona eura, pri čemu se ne kaže da smo kupili 51 odsto, a ne 100 odsto. Sad kažu da godišnje ostvarujemo više od dva miliona prometa….Pa to nije ista firma. Ona se modernizovala, u nju je uložen novac…To prosto nije ista firma kao ona ranije. Više puta sam o tome pričao ali uzalud.

STANDARD: Kompanija je privatizovana bez tendera?

BAN: Pa nije tender jedini pravni okvir koji je zakonit i dozvoljen za privatizaciju. Preduzeće je privatizovano preko berze i nije samo ono. Berzanskom privatizacijom više od 250 firmi je prešlo u privatne ruke, a ne samo ovo.

STANDARD: U fokusu je ugovor Pomorskog saobraćaja sa Vladom , odnono aneks kojim je produženo vaše pravo za prevoz na liniji?

BAN: Da, 2018 godine je taj ugovor istekao i mi smo potpisali aneks za produženje, ali motivisan isključivo prevazilaženjem pravnog vakuma do raspisivanja koncesije. Na žalost, tada u Zakonu o koncesijama nije bilo definisano da se i koncesiono dobro smatra i linijski pomorski saobraćaj, pa da se može dodjeljivati koncesija. Tako da je pravni vakum bio osnova za potpisivanje aneksa, nakon što je istekao ugovor. I nije istina da je taj ugovor nešto namješten ili spekulativan. Obavljamo posao na osnovu validnog ugovora i on važi do dodjele koncesije, nama ili nekom drugom. Tako da nijesam siguran, da će na neki formalno pravno valjan način moći da obrazlože kako to sada neko privatno preduzeće nije poslovalo u skladu sa zakonom, jer mu je nešto bilo dodijeljeno bez koncesije, a državno preduzeće sada može da posluje po zakonu, jer mu je isto to dodijeljeno bez koncesije. Ovdje je jedina razlika što će sada ovo državno preduzeće biti privatno kontrolisano.

STANDARD: Kako to mislite?

BAN: Pa tako što će biti kontrolisano od predsjednika GP URA i potpredsjednika iste organizacije za Budvu.

STANDARD: Jedan od osnovnih motiva za odluku vlade Dritana Abazovića je da ste plaćali malu nadoknadu Morskom dobru i to u iznosu od 200 hiljda eura?

BAN: Postoji i druga priča, takođe u fokusu a to je ono što premijer kaže, mi dajemo mrvice državi a zarađujemo puno. Nije Morsko dobro država i neće biti da to što se plaća Morskom dobru je sve što se plaća državi. Njima se samo plaća nadoknada za zakup obale. Mi smo preduzeće koje plaća sve ostale dadžbine državi koji su na nivou oko tri miliona eura. I tu imamo prećutkivanja i manipulacije. Nije ni tačno da za zakup obale plaćamo 200 hiljada eura nego, u zavisnosti od poslovnog uspjeha, između 240 i 300 hiljada eura. Ali i to je nebitno, suština je da se želi prikazati da mi plaćamo državi samo 200 hiljada.

Mi plaćamo četiri odsto od ukupnog prihoda, a u Hrvatskoj je to duplo manje, odnosno dva odsto. Ali, bio kako bilo, da bi neko ocijenio da li je to malo ili puno ne može to da radi odokativno. Zato za svaku koncesiju, pa makar to bilo za livadu, država radi ekonomski elaborat o isplativosti i tada struka pobroji koji su to resursi koje ustupa država, a koji su to resursi koje treba da angažuje koncesionar da bi se napravila kompletnost javnog servisa. U ovom slučaju koncesionar angažuuje 20 miliona eura i to sa ogromnim operativnnim rizicima, a država angažuje samo pristan i zbog toga je velika razlika i zato se svodi na tu priču da je ta koncesiona naknada niska. Ovdje nije poenta da državu imate kao profitni centar, ovdje je poenta da građani imaju snažnog opetratora koji pruža kvalitetnu uslugu i da imaju operatora koji ima unutrašnju rezervu koja može podnijeti operativne rizike, jer ne tonu trajeketi samo u Indiji. Oni su ovo preveli na banalni nalčin, pa kažu – ovaj zarađuje dva miliona eura, a mi mu uzimamo samo 200 hiljada?! Pa mi zarađujemo da bismo mogli da imamo i unutrašnje rezerve za dalje unapređenje servisa za građane, da imamo rezervne kapacitete i sredstva da pokrijemo rizike. Morate imati i stajaći trajekt koji će da pokriva remontne i havarijske rizike, ako ćete da budete ozbiljna kompanija.

Ovi ljudi to ne znaju. Nijedan kapital se neće angažovati, ako mu ne dozvolite fer stopu prinosa, jer zašto bi to radio ako nema profit između 13 i 18 odsto. Pa on će poći u drugu djelatnost. Ako vi mislite da mu uzmete milon za koncecije, on će reći ok, karta vam je 20 eura, jer koncesionar hoce njegovo parče kolača, a ako ga nema neće to ni da radi. Nema veze je li u pitanju neki Ban ili Italijan, Francuz ili bilo ko.

Prosto, ne može se između dvije tačke dnevnog reda na vladi kukati kako neko zarađuje puno, a malo daje…Pa to ne može tako. Uradi se elaborat, za to postoji struka, škole, postoje alati za utvrđivanje svega toga.

STANDARD: Ni vama nije odgovarala ova privremenost ugovora?

BAN: Ne znam koliko sam pisama napisao da ovo stanje bez koncesija ne odgovara ni javnom interesu ni nama. Nama ne odgovara zato što svaka privremenost znači čekanje, svako čekanje znači tiho umiranje. Zbog toga nijesmo ni aneks za produženje htjeli da potpišemo, da nam nije data određena sigurnost koja se sastoji u onoj rečenici – da traje do dodjele koncesije, da bi prosto imali nekakvu predvidljivost.

STANDARD:Danas je sastanak sa Morskim dobrom, šta očekujete?

BAN: Imamo šest trajekata, a trenutno voze četiri i čekamo od vlade da se formalno odredi do kad ćemo da vozimo. U našem ugovoru piše da radimo do dodjele koncesije tako da u ovoj fazi imamo i obaveze i prva i današnji sastanak biće prilika da vidimo kako oni na to gledaju.

Što se nas tiče, rok od 45 dana koji su dali nam ne treba. Svako odugovlačenje nije nam u intersu. Evo danas ćemo vidjeti kakav im je akcioni plan. Shvatio sam da im je plan da iznajme trajkte od nas. Pravo da vam kažem meni ovo najviše liči na nevještu iznudu mangupa u pokušaju sa perfireije grada bez asfaltiranih ulica. Imamo onu priču – zatvoriću ti prvo kafanu, a onda ako je meni ne iznajmiš, ona neće moći da radi, pa ćeš se opredjeljivat prema troškovima, a ne benefitima. Iz Morskog dobra su rekli da su spremni da preuzmu posao, pa ako je tako šta će im onda naši trajekti? I nikako mi nije jasno sa kojim su argumentima ubijedili Vladu da oni mogu i imaju kapacitete da ovo rade. Ja shvatam da zapravo nemaju ništa i da tek sad pokušavaju da stvore uslove da bi radili.

STANDARD: Šta je motiv?

BAN: Mi smo operator koji ovo radi dugi niz godina, ako tu stvarno ima neke zdrave logike i inicijative bez obzira na sve mislim da je bilo normalno da se s nama razgovara ili da se da neki primjeren rok da mobilišemo naš kapital i ovolike ljude, da se odredimo prema tome, jer bez obzira na sve ovo je kapital ove države. Ja iz ovoga ne vidim ništa drugo osim da je neka politička informacija pobudila jednu ishitrenu reakciju. Ovdje nema drugog motiva.

STANDARD: U slučaju nepovoljng ishoda po Vašu kompaniju?

BAN: Prvo da čujemo od njih šta hoce. U ovoj državi je još od Petrovića jasno da je vlast režim, a da je narod podanik koji ima da sluša. U svakom slučaju čekam da se odrede prem ovom ugovoru, odnosno aneksu koji je sastavni dio tog ugovora. To je krucijalno pitanje. Ako to proglase nevažećim, onda bismo mogli da razgovaramo. Toga trenutka mi gubimo pravo da radimo ovo što radimo i mogli bi da počnu pregovori o nekom drugom aranžmanu. Do tada mi i dalje imamo određena prava, ali i obaveze.

STANDARD: Može li se sa ovim problemom ugroziti turistička sezona?

BAN: Ovako raspolagati sa javnim fondovima, bez neke analize, elaborata, meni nije jasno, ali je sigurno da ne bi tako radili sa svojim novcem. Sezona je već u značajnoj mjeri ugrožena, jer se ne može reći da ovo preduzeće posluje u režimu redovnosti i teško je zamsiliti da, ako ovako ostane, može pružiti servis redovnosti. Već dobavljači zovu, ljudi su uzbuđeni, nesigurni..ovo je stvar koja je uzdrmala preduzeće držimo se na mišice.. Populistička je ovo priča, to je jasno. Kažu – zarađujemo, pa zarađuje i IDEA pa što njih ne preuzmu da popune budžet. Blizu kuće imam jednog odličnog vulkanizera i on strašno zarađuje, pa zašto bi on zarađivao, nego da to preuzme država. Ovaj koncept je prevaziđen još 1946. godine i to nije propalo samo kod nas nego u cijeloj Evropi. Ja ne nalazim neko ekonomsko opravdanje, a politiku nijesam stručan.