Video
On je ukazao da intertnost posla, ali i ljudi.
“Teško mi prelazimo na novo, pa i u tehnološkom smislu. To je loše… Ulažete godinama u neke sisteme, u mehanizaciju, u edukaciju, u tržište i onda odjednom dođete to toga da vrlo teško to možete da dovedete na neki veliki nivo, a vrlo teško to i gasite”, kazao je Mugoša.
Sagovornik TV E se prisjetio ranijeg perioda, kada se od poljoprivrednog gazdinstva moglo živjeti.
“Govorili su da je jedna krava – inženjerska plata. Danas, vi od jedne krave ne možete zaraditi više od 150 eura mjesečno. E, sad ja vas pitam: 150 eura, 10 krava, recimo hipotetički, 1500 eura. Postoje standardi, kao u svemu: koliko struje po grlu, koliko vremena po grlu, koliko vode po grlu, koliko prostora i tako dalje, sve je to mjerljivo. Vi dolazite u poziciju da je vama satnica par eura. Da ne govorimo o tome da je kapital koji je uložen u svu tu priču stotine hiljada eura. Vi danas ne možete imati iole ozbiljniju poljoprivrednu proizvodnju ako nije uloženo 200 000 eura. Da ste te pare stavili na banku, da ih oročite, da ih, ne daj bože, date zelenašima – bili biste mnogo bogatiji čovjek”, kazao je Mugoša.
Osim što se bavi poljoprivredom, Mugoša je svojevremeno bio i ministar poljoprivrede, a u emisiji je komentarisao i to što je u Crnoj Gori skoro pa rijetkost da resorima rukovode ljudi iz struke.
“Mislim da je Duško Radović rekao: oni koji ništa ne znaju – oni mogu da rade sve. Oni koji nešto znaju, oni znaju da rade samo ono što znaju. Mi u Zeti imamo fin izraz: malo pameti – blago Božije. Ne sjekirate se, ne znate za bolje i tako to funkcioniše. S druge strane, vidim ove mlade ljude koji se prihvataju raznih funkcija, ministarskih, državni sekretari, direktori direktorata, direktora velikih javnih preduzeća. Oni kažu: pa šta, naučićemo. Pa zaštto ne nađete nekog ko već zna? Nije to auto-škola pa da vas uči”, kaže on.
To je, kaže, vrlo težak posao.
“Uvijek se poljoprivredom teško bilo baviti, bavili su se masovno ljudi pa se iz te masovnosti i velikog rada ostvarivala neka dobit. Danas je to došlo da je poljoprivreda postala biznis kao i svaki drugi, gdje vi morate da postignete vrhunske rezultate da biste mogli da opstanete”, dodao je on.
On dodaje i da u Crnoj Gori nešto nije potaman u ovoj oblasti.
Preporučeno
“Postoje neka mjerila kao u svemu. Ako jedan poljoprivrednik proizvede. hipotetički govorim, 30-ak tona krompira po hektaru, 25-30 tona breskve po hektaru, on je dobar poljoprivrednik. Ali, ako on od toga ne može dobro da živi, onda živi u lošem sistemu”, zaključio je on.
