Video
Evropska komisija odobrila jeReformsku agendu Crne Gore, čime se otvara put za isplatu novca iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Prva tranša za Crnu Goru bitrebalo da bude u iznosu od oko 26 miliona eura. Tim Planom je za Crnu Goru predviđeno skoro 400 miliona eura, a novac će bitina raspolaganju do kraja 2027. godine.
Reformska agenda je jedan od mehanizama koji jasno opredeljuje volju i želju Evropske unije i Evropske komisije, da, kako kaže Zeenović, pruže ruku podrške građanima Crne Gore.
“Znamo u ovom trenutku, da, nakon, što se sve formalnosti završe i potpiše, usvoji sporazum koji predviđa pristupanje Crne Gore tom instrumentu, onda može da se krene i sa tom prvom tranšom, koja jedina neće biti uslovljena ispunjavanjem svih onih koraka koji su predviđeni za ovaj kvartal, za posljednji kvartal 2024.godine, očekujemo je do kraja godine i ona će iznositi nešto oko sedam odsto u odnosu na kompletan iznos, i ona će biti opredijeljena za projekte predviđene za taj kvartal”, rekao je Zenović.
Projekti koji su predviđeni Reformskom agendom se, kako je objasnio, uglavnom odnose na obrazovanje, zdravstvo, nove škole, vrtiće, važne medicinske ustanove. Riječ je takođe, kako je rekao, i o projektima koji se odnose na digitalizaciju i poboljšanje cjelokupne komunikacione infrastrukture.
“Govorimo o velikim infrastrukturnim projektima koji su vezani za kompletnu strategiju saobraćajne mreže u Crnoj Gori, i ostali projekti koji su životno važni za građane Crne Gore”, naveo je Zenović.
Novac od Reformske agende biće uplaćivan na poseban račun u okviru sistema državnog trezora, podsjeća on, koji je specijalno za tu namjenu otvorilo Ministarstvo finansija, sa druge strane, i AFKOS i Državna revizorska institucija će, kako je kazao, biti uključeni u cijeli proces.
“Ukoliko bude bilo potrebe, i Evropski revizorski sud može slati revizore u zemlje da utvrde da li je kompletna procedura ispoštovana do kraja. Ne postoji gotovo ni teorijska šansa da ovaj novac koji je opredijeljen ojačavanju crnogorske ekonomije, poboljšanju života građanki i građana Crne Gore , da na bilo koji način bude zloupotrijebljen”, naglasio je Zenović.
Reforme, objasnio je on, sadržesto trideset koraka i definisane su u četiri oblasti – preduzetništvo, reforme koje tiču ljudskog kapitala, zelene i digitalne tranzicije, i one, kako je rekao, iz najvažnije oblasti, vladavine prava.
“Tih sto trideset koraka su podijeljeni na kvartale, tako da znamo da u ovom kvartalu imamo četrnaest koraka, i upravo ćemo dobiti ovu tranšu, u iznosu od sedam posto od ukupnog novca. Do kraja drugog kvartala 2025. godine imamo jedanaest koraka i predviđenih nekih 22 miliona eura, do četvrtog kvartala imamo trideset tri koraka u različitim oblastima. Reforme koje se ne sprovedu u zadanom vremenu neće biti nagrađene na ovaj način. Sve države kandidati imaju vrlo jasan način da prate ovu tabelu, u tabeli su jasno naznačene reforme, rokovi i koliko ta reforma nosi konkretne podrške o kojoj govorimo”,rekao je Zenović.
Najizazovnije su one reforme, objasnio je on, koje građani percipiraju kao najneophodnije, a to su reforme u pravosudnom sistemu.
Preporučeno
“Govorimo o cijelom antikorupcijskom sistemu,koji treba da postoji u državi, da bi on bio funkcionalan. O tome da đaci ne treba da idu u škole u pet smjena, da socijalna pomoć treba da ide onima kojima je zaista potrebna, i da njima bude veća i snažnija, a ne da bude zloupotrebljena. Govorimo o reformama u jako složenom sistemu, koje, nažalost, do sada nijesmo mogli ili nijesmo htjeli da uradimo. Tako da će ovo biti test i za ovu sadašnju političku elitu, da reforme koje znače promjene u cjelokupnom društvenom sistemu i da život u Crnoj Gori bude bolji, lakši i sličniji prosjeku života u Evropskoj uniji, na kraju sprovedemo i za to dobijemo pomoć Evropske unije”, zaključio je Zenović.
