Video
Da i pauza između dvije sezone protiče u radnoj atmosferi potvrđuje i slučaj crnogorskog centra Nikole Vučevića koji se u rodnom Baru priprema za predstojeće izazove.
U eksluzivnom razgovoru za Meridian Sport Crna Gora, centar Čikago Bulsa govorio je o NBA ligi, načinu adaptacije u najjačoj ligi svijeta, svojim planovima i ambicijama za narednu sezonu…
Klej Tompson, šampion NBA lige sa Golden Stejt Voriorsima, u jednom od izlaznih intervjua, rekao je da samo čeka momenat da se baci u okean, jer smatra da je to najbolji početak priprema za narednu sezonu. Da li imaš sličan odnos sa Jadranskim morem i Barom?
Vučević: Pa, svakako da volim more. Odrastao sam u Baru, a dok sam živio u Belgiji, svakog ljeta smo dolazili ovdje. Dosta vremena sam provodio na moru. Tako je i dan danas. Kad god imam vremena volim da dođem, tako da imam blizak odnos sa Jadranskim morem.
Odlučio si da ovo ljeto posvetiš porodici, jedan od razloga je sigurno i tvoja selidba sa Floride u Čikago, koliko je bio težak taj proces aklimatizacije na novu sredinu, za sve vas?
Vučević: Bilo je dosta teško, iskreno, teže nego što sam očekivao da će biti. Mislim da je imalo uticaj to što sam devet godina živio na Floridi i što sam stvorio toliko bliskih odnosa sa ljudima. To je potpuno drugačiji stil života. U Orlandu je 20 stepeni tokom čitave godine, dok je u Čikago osam mjeseci zima. Trejdovan sam u sred sezone, bilo je to burno ljeto. Selidba, vrtić za djecu… Bilo je teško, ali prošao sam to sve više puta ranije. Zbog toga sam odlučio da ovo ljeto posvetim porodici, s obzirom na to da sam tokom sezone dosta odsutan.
Kad već govorimo o selidbama, tokom sezone, a pogotovo nakon, često si u medijskim naslovima o mogućem trejdu. Da li postoji neki mehanizam odbrane od špekulacija, poluinformacija, poluistina, da li se na kraju računa samo taj telefonski poziv ili poruka od agenta ili generalnog menadžera?
Vučević: Špekulacije me ne dotiču mnogo. To je sve normalno i dio je posla kojim se bavim. Nemam mnogo uticaja na trejdove. Bilo je nagađanja, pisalo se najviše u vezi Gobera i mene. Ipak, ja sam dobio informaciju iz Čikaga da oni ne razmišljaju u tom pravcu, tako da sam bio dosta miran. Inače, to je u NBA ligi normalno. Sigurno da nije lako ako se taj trejd dogodi, naročito ako imate porodicu. U današnje vrijeme se mnogo toga piše, dok se stvarno ne desi, pokušavam da se ne obazirem na to.
Gledali smo Hustle, priču o ulasku u NBA ligu anonimusa, sagu u kojoj su briljirali Adam Sendler, Huanćo Ernangomez i Entoni Edvards. Ako si gledao, koliko je to na filmu blizu realnosti, ako nijesi, koliko je tebi cijeli proces, sa ove vremenske distance bio težak i zahtjevan i koliko je tu bilo ljudi iza tebe koji su pomogli da uđeš u NBA elitu?
Vučević: Nijesam još uvijek pogledao film, ali svakako da to planiram u budućnosti. Nije lak proces. NBA liga je priča za sebe, iako sam ja kroz koledž upoznao američku kulturu, način razmišljanja, jezik i ostalo. Nivo koji se traži od igrača svakog dana je težak. Traži se da budeš spreman fizički ali i mentalno da sve to izneseš. Mnogo je putovanja i sve to ima svoje. Trebalo je vremena, ali ja sam imao sreće da imam prave ljude uz sebe. Imao sam dobar krug ljudi koji su mi pomogli i tada ali su i sada tu za mene. Takođe, dolazim iz košarkaške porodice. Otac je igrao košarku i mogu sa njim uvijek da se posavjetujem.
Sezona u Čikagu je imala svoje uspone i padove, individualno i timski, jedno vrijeme si tražio svoje uobičajene procente šuta, ali na kraju izgleda da su planovi ispunjeni, tvoji i klupski. Je li teško analizirati prethodnu sezonu, može se reći tranzicije iz gubitničke u pobjedničku franšizu?
Vučević: Zadovoljan sam. S obzriom na to da je došla promjena nakon dugo godina, dobio sam novu ulogu. Trebalo je malo vremena da se naviknem. U početku sam se tražio. Sigurno da je mojim novim saigračima takođe trebalo vremena da se naviknu na centra kakav sam ja. Mislim da je centrima malo teže jer zavisite od drugih. Kako je sezona odmicala bio sam sve bolji, a čini se da sam baš najbolje partije pružao u plej ofu kada je i najvažnije. Znao sam da će to vremenom doći na svoje. Treba biti strpljiv, ali na kraju mogu biti zadovoljan jer je ova godina bila nešto veliko za mene. Već za sljedeću sezonu znam koje stvari treba da popravim i da budem još bolji.
Konkurencija u NBA ligi nikad veća, činilo se da svi timovi koji su zakačili plej of, imaju svoju pristojnu šansu, da li ste i vi u Čikagu imali takav osjećaj?
Vučević: Čikago je imao dosta problema sa povredama. U plej of smo ušli bez prvog plejmejkera Lonzo Bola koji je mnogo bitan igrač za nas. Tokom serije su nam se povrijedili Lavin i Karuso. Mislim da nam je nedostajalo iskustva. Milvoki je kao šampion ušao u tu seriju i sigurno da je iskustvo bilo ključ. Moraš da naučiš da se nosiš sa pobjedama i porazima. Za nas je, ipak, sam ulazak u plej of bio uspjeh. Nadam se da će naredne sezone biti bolje, imamo dobru ekipu i mislim da možemo napraviti korak dalje.
Izgleda da je potrebno preskočiti previše prepreka da bi se došlo do titule, sjajni Boston se na kraju potrošio toliko da se ugasio u završnim utakmicama serije, šta je ključno da se dođe do trofeja?
Vučević: Iskustvo je tu mnogo bitno. To se pokazalo i u toj finalnoj seriji NBA lige. Voriorsi su imali u svom timu igrače koji znaju kako se osvajaju titule. Kada su gubili 2:1 u njihovom taboru nije bilo pritiska ili bilo kakve nervoze. Sa druge strane, Boston se dosta istrošio. Imao je teške serije protiv Milvokija i Majamija. Kvalitet je bio na strani Golden Stejta i to je isplivalo. Ipak, mislim da se od Seltiksa i naredne sezone može očekivati dobar rezultat.
Iza tebe su sad već godine iskustva, je li rano pričati o mentorskoj ulozi, razmišljati o onome što dolazi nakon završetka karijere? Da li negdje, tokom tih silnih letova, kažeš sebi, mogao bih biti trener, skaut, generalni menadžer?
Vučević: Ukoliko bih bio trener, milsim da to ne bi bilo za profesionalni nivo. Prije svega se nadam da ću imati još par uspješnih godina kao NBA igrač, a nakon toga bih možda radio sa djecom. To mi se dopalo kroz kampove koje smo imali u Baru. Mislim da mladima mogu da prebacim svoje znanje i iskustvo. Ne samo da ih naučim osnovne stvari o košarci već i o načinu života sportista. To je nešto u čemu bih uživao i što bih volio da radim.
Koliko vremena ostaje za stvari koje te interesuju, da li imaš tih momenata dokolice kada gledaš fudbal koji voliš, tenis koji pratiš, kako izgleda slobodan dan za nekog ko bi trebalo da odigra 80+ utakmica u toku NBA sezone?
Vučević: Slobodne dane imamo s vremena na vrijeme. To uglavnom bude jednom u desetak dana. Uglavnom pokušavam da ga iskoristim sa porodicom. Taj dan im maksimalno posvetim i potpuno se isključim iz svega ostalog. Trudim se i da odmorim, da regenerišem i tijelo i da uživam u stvarima koje volim da radim, a ne tiču se košarke.
Naučili smo da se u NBA ligi košarkaši rijetko odlučuju za pravljenje planova, ali sada, u ovom trenutku, šta su tvoja očekivanja od naredne sezone, da li je povratak na All star utakmicu, jedan od tih malih ciljeva?
Vučević: Na timskom planu ciljevi su da se ode korak dalje u odnosu na prošlu sezonu. Mislim da imamo kvalitet da to uradimo. Što se mene lično tiče, uvijek težim ka tome da svaka naredna sezona u NBA ligi bude bolja od prošle. Mislim da će mi biti lakše pošto sam dobro upoznao tim. Imam godinu dana iskustva igranja sa njima i sigurno da mogu napredovati. Želim da bude na Ol-star nivou. Ne zadajem sebi neke statističke ciljeve, ali želim da igram na svom nivou. Spremam se od sredine maja i nadam se svemu najboljem kada dođem tamo.
Za kraj, uglavnom pokušavamo da izvučemo neki savjet za klince koji će čitati ovaj intervju jer si im uzor i inspiracija, koliko god da je kliše, imaš li neku poruku za njih, gdje da traže svoj put do ostvarivanja snova?
Preporučeno
Vučević: Nema tu neke tajne. Dosta ljudi misli da tu treba nešto da se uradi nevjerovatno da bi se stiglo do toga, ali jednostavno treba čovjek da je maksimalno posvećen. Mislim da to važi za svaki posao kojim se čovjek bavi. Da li je to sport, novinarstvo, medicina… Moraš maksimalno da budeš posvećen kako bi stigao do najvećeg nivoa. Sport jeste specifičan i zahtijeva mnogo odricanja. Od malih nogu moraš da živiš na sportski način, da si spreman da se nosis sa usponima i padovima. Košarka zauzima tvoj život i moraš da živiš košarku. Naravno, sve to ide kroz rad. Velika je konkurencija. Svuda se igra košarka, svuda ima talentovanih igrača. Moraš uvijek da budeš spreman, jer nikada ne znaš kada ćeš dobiti šansu koju ne smiješ da propustiš. Naravno, potrebna je i sreća. Sve to ima svoje, ali su maksimalna posvećenost, rad i disciplina osnov svega.
