Ovo je peti put da Ursula fon der Lajen drži svoj govor o stanju Unije. Ove godine započela ga je pozivom Evropi da se bori za svoje vrijednosti i slobodu, ali i za svoje mjesto u svijetu „u kojem su mnoge važne sile ili podijeljene, ili otvoreno neprijateljski raspoložene prema Evropi“.

Predsjednica Evropske komisije poziva na „trenutak evropske nezavisnosti“. Ovoga puta govorila je više od sat vremena, a prvenstveno se usredsredila na spoljnu politiku. Istakla je da Ukrajina mora da nastavi da dobija podršku i da se pritisak na Rusiju mora dodatno povećati. Na 19. paketu sankcija protiv Rusije se, kako kaže, radi. I traže se novi načini da se zamrznuta ruska imovina stavi na raspolaganje Ukrajincima.

Iznad svega, međutim, u govoru je riječ o situaciji u Gazi. Nju je Ursula fon der Lajen opisala kao „neprihvatljivu“.

Iznenađujuće najave o Izraelu

To je ujedno i područje o kojem je predsjednica Komisije dala najkonkretniju izjavu, kao i najavu koja najviše iznenađuje: Evropska komisija obustaviće sva bilateralna plaćanja Izraelu – s izuzetkom sredstava za civilno društvo i Memorijal Holokausta Jad Vašem.

Konkretno, portparol Evropske komisije objasnio je da je riječ o sredstvima iz fonda za međunarodnu saradnju koja u prosjeku iznose šest miliona evra godišnje od 2025. do 2027, kao i 14 miliona evra za tekuće projekte.

Evropska komisija takođe namjerava da predloži suspenziju trgovinske komponente Sporazuma o pridruživanju između EU i Izraela i uvođenje sankcija protiv „ekstremističkih“ ministara i „nasilnih doseljenika“. EU je najveći trgovinski partner Izraela.

Izrael je odmah kritikovao Fon der Lajen. Izraelski ministar spoljnih poslova Sar tako je na Iksu napisao da neke od njenih izjava ponavljaju „lažnu propagandu Hamasa i njegovih partnera“. Hamas je militantna islamistička grupa i EU i SAD ga, između ostalih, klasifikuju kao terorističku organizaciju.

Koliko su vjerovatne te sankcije?

Odluke o sankcijama i Sporazumu o pridruživanju zahtjevaju većinu među državama-članicama EU. Predsjednica Evropske komisije Fon der Lajen takođe je svjesna da će ih biti teško pronaći, što je jasno stavila do znanja i u Evropskom parlamentu.

Države-članice Evropske unije duboko su, naime, podijeljene oko toga kako se odnositi prema Izraelu. Dok neke zemlje, poput Irske i Španije, već dugo pozivaju na strože zajedničko djelovanje, uključujući (djelimičnu) suspenziju Sporazuma o pridruživanju između EU i Izraela, druge zemlje, a posebno Njemačka, tome se protive.

Mnogi poslanici pozdravljaju najave Fon der Lajen, koja je u prošlosti bila kritikovana zbog prevelikog oklijevanja prema Izraelu. Valeri Aje, liderka liberalne grupe Renew, obećava predsjednici Komisije da će podržati predloge i biti spremna da preduzme dalje korake. Martin Širdevan, lider Levice, i dalje smatra da su predlozi Fon der Lajen previše slabi. On takođe poziva na prekid isporuka oružja i suspenziju Sporazuma o pridruživanju.

Thu Ngujen, zamenica direktora spoljnopolitičkog trusta mozgova Centar Žak Delor, takođe vidi najavu Fon der Lajen kao pokušaj da povrati svoju raniju snagu. Tako je, kaže ona, predsjednica Komisije odlučila da, koliko je to moguće, odustane od postizanja konsenzusa s državama-članicama i da nastupi s pitanjima koja su joj važna.

„Ljeto poniženja“ još uvek je urezano u kosti Evropljana

Ljeto američke diplomatije između Rusije i Ukrajine, u kojem su Evropljani uglavnom bili marginalizovani, kao i trgovinski sporazum sa SAD kojim su Evropljanima nametnute carine od 15 odsto u mnogim oblastima – sve se to još uvek osjeća u Strazburu. Pozicija Fon der Lajen poslednjih nedelja nije bila laka, a više puta je kritikovana zbog svojih pregovaračkih vještina sa SAD.

To je bio slučaj i u Strazburu. Tamo je Žordan Bardela, vođa krajnje desne parlamentarne grupe Patriote za Evropu, kritikovao sporazum Fon der Lajen sa SAD, za koji je rekao da će Evropu pretvoriti u „vazalnu državu“. Kritika na račun sporazuma došla je i od predsjedavajuće Socijaldemokratske grupe, Iratse Garsija Perez: „Prihvatanje carine od 15 odsto bez predviđanja uzvratnih mera je neprihvatljivo.“

U svom govoru Usrula fon der Lajen branila je sporazum: „Obezbijedili smo da Evropa dobije najbolji mogući sporazum.“ Iako, kako je rekla, ona odbacuje carine, istovremeno je naglasila da je sporazum uspio da postigne stabilnost u odnosima EU i SAD u teškim geopolitičkim vremenima.

Evropa je svjesna svoje beznačajnosti

Manfred Veber, predsednik Evropske narodne partije (EPP), kojoj pripada i Fon der Lajen, u raspravi je rekao: „Mi Evropljani stojimo sami u olujnom svjetskom poretku. Niko nas na svjetskoj pozornici trenutno ne sluša.“ Veber odgovor na to vidi u većoj saradnji unutar Evrope.

I Fon der Lajen se kune u evropsko jedinstvo, a prije svega nezavisnost. To je tema koja se provlači kroz cio njen govor.

Široko razumijevanje nezavisnosti

Evropski „trenutak nezavisnosti“ obuhvata ne samo elemente odbrambene politike. Tako, na primjer, Fon der Lajen ne govori samo o sprovođenju zajedničkih odbrambenih projekata i proširenju geostrateških kapaciteta, već je i cilj smanjenje ekonomske zavisnosti. Da bi se to postiglo, prema njenim riječima, EU bi, između ostalog, trebalo da postane konkurentnija, smanji energetsku zavisnost i uspostavi nova trgovinska partnerstva.

Fon der Lajen takođe želi da riješi pitanja unutrašnje politike, poput visokih troškova stanovanja, pravila o pristupu društvenim mrežama za decu i obezbjeđenja budućnosti automobila u Evropi.

Thu Ngujen primjećuje da je govor pokušaj prevazilaženja razlika u Evropskom parlamentu i da se nešto ponudi, posebno, strankama koje podržavaju Ursulu fon der Lajen – naime EPP-u, socijaldemokratama i liberalnoj grupi Renew.

Poslanici: Sada Fon der Lajen mora da pokaže rezultate

Govor je dobro primila većina poslanika iz demokratskog centra. Na primjer, jedan od predsjedavajućih Zelenih, Bas Ajkhout, rekao je za DW da je Fon der Lajen prenijela da želi da promjeni stvari, ali da na kraju zavisi od toga šta će zapravo da uradi. Prošle godine bili su, kaže, razočarani.

Ekspertkinja za evropsko pravo Ngujen takođe je kritikovala Fon der Lajen zbog njenih velikih ambicija i patosa – a malo konkretnih akcija. Međutim, u intervjuu za DW, naglasila je da konkretna primjena planova Ursule fon der Lajen zavisi i od podrške država-članica i Evropskog parlamenta. A rasprava u parlamentu je, kaže ona, pokazala da je ta institucija EU veoma podijeljena.