Naslov u jednom ruskom listu najbolje je sumirao čitavu priču: „Hapšenje (ili pritvor) ‘ruskog Zakerberga’ Pavela Durova jedna je od najvažnijih, ali i najmisterioznijih svjetskih vijesti”, objavila je Nezavisimaja gazeta.
Istina.S tim što je „misteriozna” najblaži mogući opis.
Zašto ga je francuska policija uhapsila? Kakve optužbe ga čekaju? Ima li to ikakve veze sa njegovom skorašnjom posjetom Azerbejdžanu, gdje se sastao (ili nije sastao) sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom?
Dva dana su novinari citirali „izvore bliske istrazi” o prekršajima za koje bi Pavel Durov mogao biti optužen (navodno od upletenosti u trgovinu drogom do prevare).
Telegram je izdao saopštenje rekavši da Durov „nema šta da krije”.
U ponedeljak uveče, pariski tužilac rekao je u saopštenju da se Durov drži u pritvoru u sklopu istrage o sajber kriminalu. Pomenuto je i 12 različitih prestupa pod istragom za koje se tvrdi da imaju veze sa organizovanim kriminalom. U njih spadaju ilegalne transakcije, dječja pornografija, prevara i odbijanje da se obijelodane informacije vlastima, rekao je tužilac. U saopštenju se dodaje da je Durovljev ostanak u pritvoru produžen i da bi sada mogao da potraje do srijede.
Bez ulaženja u detalje, predsjednik Emanuel Makron objavio je na društvenim mrežama da je vidjeo „lažne informacije” o Francuskoj poslije Durovljevog hapšenja i dodao: „Ovo ni na koji način nije politička odluka. Na sudijama je da odluče.”
Kremlj je oprezan.
„Još ne znamo tačno za šta je Durov optužen”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima u ponedjeljak, u prvim komentarima o pritvaranju osnivača Telegrama.
„Nismo još čuli nikakva zvanična saopštenja. Prije nego što mogu da kažem bilo šta o ovome, treba nam malo više pojašnjenja.”
Ne misle svi u Rusiji da im je potrebno dodatno pojašnjenje.
U ponedeljak je udarna politička emisija na državnoj televiziji imala štošta da kaže po ovom pitanju.
„Sve te optužbe na račun Durova zvuče apsurdno”, izjavio je jedan politički analitičar u studiju.
„Optužiti ga za sve te zločine koji su počinjeni na njegovoj platformi je kao da optužite francuskog predsjednika Makrona za sve zločine koji su počinjeni u Francuskoj. To je ta ista logika.”
Ruski listovi su takođe posvetili veliku pažnju ovoj priči.
Nekoliko dnevnika izrazilo je zabrinutost da bi hapšenje Pavela Durova moglo da ima ozbiljne posljedice po Rusiju.
„Ovaj udarac za Telegram prijeti da postane udarac za Rusiju”, napisala je Nezavisimaja gazeta.
„Sa hapšenjem Pavela Durova, zapadne obavještajne službe mogle bi da dođu do šifri za enkripciju na aplikaciji.”
„Telegram bi mogao da postane alat NATO-a, ako Pavel Durov bude bio prisiljen da se povinuje francuskoj obavještajnoj službi”, objavio je Moskovski komsomolec, dodavši: „Četovi Telegrama sadrže ogromnu količinu vitalno važnih, strateških informacija.”
U aprilu 2018. godine, ruske vlasti su počele da blokiraju pristup Telegramu, samo da bi tu zabranu ukinule 2020. godine.
Danas ne samo da ruski zvaničnici koriste ovu aplikaciju, već i ruska vojska, a među njima i vojnici koji se bore u takozvanoj „specijalnoj vojnoj operaciji” (ruski rat u Ukrajini).
„Ako Telegram bude bio oboren”, zapitao se danas Moskovski komsomolec, „kako će se boriti naša vojska?”
Na Zapadu je pritvaranje Pavela Durova pokrenulo raspravu o slobodi govora.
I u Rusiji je predsjednička ombudsmanka za ljudska prava Tatjana Moskalkova tvrdila da je „pravi razlog hapšenja Pavela Durova gašenje Telegrama, platforme na kojoj možete da saznate istinu o tome šta se stvarno dešava u svijetu”.
„Svako ko se zalaže za slobodu govora mora tome da se usprotivi.”
Moskalkova nije pomenula aplikaciju za razmjenu poruka Signal, koju su ruske vlasti blokirale ranije ovog meseca, ili Jutjub, kojem je pristup žestoko ograničen danas u Rusiji.
Fejsbuk i Instagram su blokirani već odranije.
A šta je sa glasinama o sastanku Putina i Durova u Bakuu početkom avgusta?
Da li ga je uopšte bilo?
„Nije”, odgovorio je mi je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Kako god da se ova misteriozna priča završi, Moskva će je iskoristiti da pojača jedan od njenih zvaničnih narativa: da ruski građani treba da se čuvaju Zapada.
Preporučeno
Kao što je to napisao popularni tabloid Komsomolskaja pravda: „Za Zapad više ne postoji tako nešto kao što su ‘dobri Rusi’.”