Video
Nedjeljama širom Evrope, ali i u nekim zemljama izvan starog kontinenta situacija je slična – umjesto obavještenja „vežite pojas, polijećemo“, mnogi avio-putnici često čuju „let je otkazan“.
Koliko je složena situacija govori podatak da holandski „KLM“ otkazuje i do 20 letova dnevno. Britanski „Britiš ervejz“ primoran je da otkaže čak 10.000 letova do oktobra.
Stvaraju se redovi ispred šaltera za čekiranje… prtljag se gomila… jednom riječju – kolaps. Slične posljedice trpi i teretni avio-saobraćaj.
Glavni krivac je korona – za godinu i po otpušteno je mnogo ljudi, kaže Petar Vojinović sa portala „Tango Six“.
- Velika većina tih poslova nedostaje i ono što je najbitnije, zbog njihovih regulatorno-strukovnih zahtjeva oni ne mogu da budu uvedeni na posao, odnosno, sertifikovani. Mogu da se obuče, ali ne i da se sertifikuju kraće od tri do šest meseci, što je opet, veoma dugo za neposredne potrebe ove sezone – objašnjava Vojinović.
Za avio-prevoz putnika nisu ključni samo piloti i stjuardese. Tu su i oni zaposleni na pretovaru tereta, šalterski radnici, obezbjeđenje, a dobar dio njih je poslije otkaza pronašao druge poslove.
Vazduhoplovni inženjer i stručnjak za aerodrome Zoran Ilić objašnjava – situaciju komplikuje i energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini. Poskupjelo je gorivo, pa samim tim i cjelokupni troškovi.
- Smanjene su plate osoblju, mnogo je manje osoblja i strahovito je mnogo nezadovoljstva u aktuelnim okolnostima. Pa onda, i osoblje koje radi bezbjednost štrajkuje i ovi koji rade prihvat štrajkuju – svi traže bolje uslove. Više kolega da im olakšaju posao i naravno bolja primanja nego što su aktuelna – rekao je Ilić.
I na beogradskom aerodromu povremeno dolazi do problema sa prtljagom. Prema riječima avio-stručnjaka Petra Vojinovića, to je zbog kašnjenja na većim čvorištima, kao što su Frankfurt, London i Amsterdam.
- Definitivno će zbog veličine svih tih naših operatera ‘Er Srbije’, koja nije imala veliki broj otkazanih letova, nije otkazala nijedan ‘čarter’, imala je samo pomjeranja, nećemo toliko osjetiti, kao što je to slučaj u Evropi – kaže Vojinović.
On ne očekuje rast cijena avio-karata u značajnoj mjeri. Ako ih i bude, biće do 30 eura po karti. Procjenjuje da će ovakva situacija globalno da potraje bar do kraja ljetnje sezone.
Preporučeno
Napominje, udruženja aerodroma i avio-kompanija stabilizaciju predviđaju 2023, dok nekadašnji savjetnik ministra sapobraćaja Zoran Ilić upozorava – poslije velikih kriza, nekada su potrebne godine za normalizaciju.
