Državni energentski gigant Gasprom rekao je da obustavlja isporuke gasa Poljskoj i Bugarskoj zato što su odbili da ga plate u ruskim rubljama, kako je to naložio ruski predsjednik Vladimir Putin.

Evropski lideri navode da se, prema ugovoru, prirodni gas plaća u eurima i dolarima i da jedna strana to ne može iznenada da promijeni. Poljska je preduzela dugoročne korake da se zaštiti od obustave isporuke ruskog gasa, između ostalog i izgradnjom važnog terminala za tečni gas koji se prevozi brodovima. Takođe je planirala da do kraja godine svakako raskine ugovor sa Gaspromom. Bugarska je saopštila da za sada ima dovoljno zaliha gasa.

Međutim, otvorena pitanja o tome šta bi najnovija promjena mogla da znači potresla su energetska tržišta i povećala neizvjesnost u pogledu isporuka gasa za druge evropske zemlje, čije bi obustavljanje predstavljalo značajan udarac za ekonomiju.

Kremlj je upozorio na tu mogućnost ako zemlje ne budu plaćale energente u rubljama. Međutim, Rusija takođe zavisi od profita na prodaju gasa i nafte da bi finansirala vladu, dok sankcije pogađaju njen finansijski sistem.

Iz Kremlja je saopšteno da bi, prema novom platnom sistemu, uvoznici trebalo da otvore račun u dolarima ili u eurima u ruskoj baci Gasprombank, trećoj po veličini, i drugi račun u rubljama. Uvoznik bi račun za gas platio u eurima i dolarima i naložio banci da novac konvertuje u rublje.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u srijedu da se plaćanjem u rubljama krše sankcije Evropske unije i da kompanije sa ugovorima “ne bi trebalo da se povinuju ruskim zahtjevima”.

Šta je Putinov cilj?

S obzirom na to da se Putinova naredba o plaćanju gasa u rubljama odnosi na “neprijateljske zemlje”, može se smatrati odmazdom za sankcije zbog kojih su mnoge ruske banke odsječene od međunarodnih finansijskih transakcija, dok su neke zapadne kompanije napustile rusko tržište.

Ekonomski motivi Putinovog zahtjeva nisu jasni zato što Gasprom već mora da zamijeni 80 odsto svog stranog profita za rublje, tako da bi podrška ruskoj valuti mogla da bude minimalna. Jedan motiv bi mogao da bude politički, da bi se domaćoj javnosti pokazalo da Putin može da diktira uslove izvoza gasa. Zahtjev da se transakcije obavljaju preko Gasprombanke, mogao bi da obeshrabri dodatne sankcije protiv te banke.

Ako je Putin tražio izgovor da odsječe zemlje koje su podržale Ukrajinu, ovaj potez bi mogao da posluži u te svrhe. Rusija i dalje šalje gas Mađarskoj – čiji je populistički premijer Viktor Orban pristao na Putinov zahtjev – istim gasovodom.

Simone Taljapjetra, ekspert za energiju i saradnik organizacije Brugel u Briselu, kaže da “Rusija želi fragmentaciju Evrope i da je riječ o strategiji “zavadi pa vladaj”, zbog čega je, kako je naveo, potreban koordinisani odgovor Evropske unije.

Kakve su zalihe gasa u Evropi?

Isplate za naftu i gas su izuzete iz koordinisanih američkih i evropskih sankcija. To je ustupak Bijele kuće evropskim saveznicima koji mnogo više zavise od energenata iz Rusije, koja obezbjeđuje 40 odsto evropskih zaliha gasa i 25 odsto zaliha nafte, po cijeni od 850 miliona dolara dnevno.

Mnogi su nezadovoljni zbog toga što evropske kompanije i dalje kupuju energente iz Rusije gdje je, u prosjeku, 43 odsto godišnjeg vladinog budžeta bilo finansirano prodajom nafte i gasa između 2011. i 2020. godine, prema podacima američke Uprave za informacije o energiji.

Odluka Rusije da prije rata smanji prodaju gasa van dugoročnih ugovora, što je doprinijelo do zimskih nestašica i povećanja cijena, poslužila je kao upozorenje Evropi da je ranjiva zbog zavisnosti od ruskih energenata. Poslije rata, došlo je do brzog preispitivanja višedecenijske energetske politike u okviru koje je jeftini gas iz Rusije bio podrška evropskoj ekonomiji.

Međutim, ni Rusija nema koristi od obustave isporuke prirodnog gasa Evropi. Kada je riječ o nafti, Rusija bi u teoriji mogla tankerima da je isporučuje u druge zemlje, kao što su Indija i Kina, koje ne učestvuju u sankcijama i potrebni su im energenti.

Međutim, gas je drugačiji. Sistem od glavnih izvora na ruskom poluostrvu Jamal do Evrope, nije povezan sa gasovodom koji vodi do Kine. I Rusija ima ograničene kapacitete da brodovima izvozi tečni gas.

Da li bi Evropa mogla da preživi potpunu obustavu isporuke gasa?

Evropska ekonomija bi bila suočena sa poteškoćama bez ruskog prirodnog gasa, iako bi posljedice bile različite u zavisnosti od toga koliko ga određene zemlje koriste. Procjene ekonimista su različite kada je riječ o gubitku za cjelokupnu evropsku ekonomiju. Analitičari u kompaniji “Moody’s” su u nedavnom istraživanju naveli da bi potpuna obustava isporuke energenata – gasa i nafte – dovela do recesije u Evropi.

Njemačka, najveća evropska ekonomija, je veoma zavisna od ruske energije. Njena centralna banka je saopštila da bi potpuna obustava dovela do pada ekonomske aktivnosti od 5 odsto i veće inflacije. Inflacija je već rekordno visoka a cijene svega, od namirnica do sirovih materijala, skuplje, zbog naglog rasta cijena energije.

Organizacija “Brugel” procjenjuje da bi Evropi falilo 10 do 15 odsto zaliha naredne grejne sezone, što znači da bi morale da se preduzmu vanredne mjere da se smanji upotreba gasa.

Šta Evropa preduzima da smanji zavisnost od ruskog gasa?

Evropski lideri saopštili su da ne mogu da priušte posljedice neposrednog bojkota. Umjesto toga, planiraju da smanje upotrebu ruskog gasa što je prije moguće. Naručuju više tečnog prirodnog gasa, koji se prevozi brodovima, traže više zaliha iz zemalja kao što su Norveška i Azerbejdžan, ubrzavaju korištenje solarne i energije vetra, i zalažu se za mjere uštede.

Cilj je da se upotreba ruskog gasa smanji za dvije trećine do kraja godine i potpuno do 2027. Ostaje da se vidi da li taj cilj može da se postigne u praksi. Zalihe tečnog prirodnog gasa su ograničene, a izvozni terminali rade punim kapacitetom.

Njemačka, u kojoj nema uvoznih terminala, gradi dva – ali će to potrajati više godina. Italija, koja uvozi 40 odsto gasa iz Rusije, postigla je sporazume da polovinu te količine zamijeni uvozom iz Alžira, Azerbejdžana, Angole i Konga, a želi da poveća i uvoz iz Katara. I Evropa je pod pritiskom da popuni podzemne rezerve na vrijeme za narednu sezonu grijanja. Situacija je toliko ozbiljna da je Njemačka izdala rano upozorenje za vanredno stanje u vezi sa energijom, prvo od tri faze.