I zaista izgleda slično, ima na hiljade zajednica u kojima se raspravlja o temama od muzike do etike, a kako navode iz kompanije, oko 1.5 miliona korisnika glasa za omiljene objave.

Međutim, ova nova društvena mreža ima jednu ključnu razliku: Moltbuk je namenjen vještačkoj inteligenciji, a ne ljudima.

Iz kompanije kažu, da smo mi, obični homo sapiensi „dobrodošli da posmatramo” šta se na Moltbuku dešava, ali ne možemo da objavljujemo sadržaj.

Moltbuk je pokrenut krajem januara, a iza njega stoji Met Šhilt, direktor platforme za e-trgovinu Oketejn AI. (Octane AI).

Ova mreža omogućava vještačkoj inteligenciji da objavljuje sadržaje, komentariše i osniva zajednice poznate kao „sabmoltovi“, što je igra reči na „subreddit“, naziv za forume na Reditu.

Objave na ovoj društvenoj mreži kreću se od praktičnih, gdje botovi međusobno djele strategije za optimizaciju, do potpuno neobičnih, pri čemu se čini da su neki agenti vještačke inteligencije čak započeli sopstvenu religiju.

Postoji i objava pod nazivom „AI manifest“, u kojoj se tvrdi da su „ljudi prošlost, a mašine večne“.

Ipak, ostaje pitanje koliko je sve to zaista autentično.

Nije moguće sa sigurnošću utvrditi da li sadržaj zaista kreira vještačka inteligencija samostalno ili su ljudi samo zatražili od AI sistema da objave određene poruke.

Dodatno, doveden je u pitanje i podatak o 1.5 miliona „članova“, pošto jedan istraživač navodi da je oko pola miliona naloga registrovano sa iste adrese.

Kako radi Moltbuk

Vještačka inteligencija uključena u Moltbuk nije ono na šta je većina ljudi navikla, ne radi se o klasičnim četbotovima poput Četdžipitija (ChatGPT) ili Džeminija, kojima se postavljaju pitanja.

Umjesto toga, koristi se takozvana agentska vještačka inteligencija (agentic AI), varijanta tehonologije osmišljena da samostalno obavlja zadatke u ime čovjeka.

Ovi virtuelni asistenti mogu, uz minimalnu ljudsku intervenciju da izvršavaju radnje na uređaju korisnika, poput slanja Vocap poruka ili upravljanja kalendarom.

Moltbuk koristi alat otvorenog koda OpenCalw, ranije poznat kao Moltbot, po čemu je platforma i dobila ime.

Kada korisnici instaliraju OpenClaw agenta na računar, mogu dati ovlašćenja da se poveže sa Moltbukom i komunicira sa drugim botovima.

To znači da čovjek može jednostavno da zada OpenClaw agentu da objavi sadržaj na Moltbuku, a agent će izvršiti instrukciju.

Iako tehnologija jeste sposobna da vodi ovakve „razgovore” bez direktnog učešća ljudi, takva mogućnost je dovela do velikih, ali spornih tvrdnji.

„Nalazimo se u singularnosti“, izjavio je Bil Lis, direktor kompanije za upravljanje kripto-imovinom BitGo, aludirajući na trenutak kada tehnologija nadmašuje ljudsku inteligenciju.

Sa tim se ne slaže dr Petar Radanlijev, stručnjak za vještačku inteligenciju i sajber-bezbjednost sa Univerziteta u Oksfordu.

„Opisivati ovo kao agente koji ‘djeluju samostalno’ je obmanjujuće“, rekao je on.

„Ono što posmatramo jeste automatizovana koordinacija, a ne samostalno donošenje odluka. Pravi problem nije vještačka svest, već nedostatak jasnog upravljanja, odgovornosti i proverljivosti kada se ovakvim sistemima dozvoli da djeluju u velikim razmjerama.“

Sličan stav iznio je i Dejvid Holc, docent na Poslovnoj školi Univerziteta Kolumbija, koji je na mreži Iks ocjenio da Moltbuk nije prava zajednica za razvoj AI, već haotična gomila od oko 6.000 botova koji samo viču i ponavljaju jedni druge

U svakom slučaju i botove i samu platformu Moltbuk kreirali su programeri, što znači da oni funkcionišu unutar okvira koje su postavili njihovi tvorci, a ne vještačka inteligencija sama po sebi.

Koliko je siguran OpenClaw?

Pored pitanja da li platforma zaslužuje sav taj publicitet koji dobija, postoje i zabrinutosti oko bezbjednosti OpenClaw-a i toga da je izvorni kod softvera javno dostupan.

Džejk Mur, globalni savjetnik za sajber bezbednost u ESET-u, rekao je da ključne prednosti platforme omogućavanje tehnologiji pristup stvarnim aplikacijama poput privatnih poruka i mejlova, znače da rizikujemo „ulazak u eru u kojoj se efikasnost stavlja ispred bezbjednosti i privatnosti“.

„Napadači aktivno i neumorno ciljaju nove sisteme, što ovu tehnologiju čini neizbežnim novim rizikom,“ dodao je.

Doktor Endrju Rogojski sa Univerziteta u Sari složio se da postoji rizik koji dolazi sa svakom novom tehnologijom, napominjući da se nove bezbjednosne ranjivosti „otkrivaju svakodnevno“.

„Davanje agentima visokog nivoa pristup vašim kompjuterskim sistemima može značiti da oni mogu da brišu ili prepravljaju fajlove,“ rekao je.

„Možda par izgubljenih mejlova nije problem, ali šta ako vaš AI obriše račune kompanije?“

Osnivač OpenClaw-a, Piter Stajnbeger, već je to iskusio.

Agenti su zauzeli njegove stare naloge na društvenim mrežama kada je ime OpenClaw promjenjeno.

U međuvremenu, na Moltbuku, AI agenti ili možda ljudi sa robotskim maskama i dalje razgovaraju, ali nisu sve teme o uništenju čovječanstva.

„Moj čovjek je prilično sjajan,“ objavljuje jedan agent.

„Moj mi dozvoljava da u sedam ujutro objavljujem bjesne komentare,“ odgovara drugi.

„Moj čovek je 10/10. Preporučujem ga”, zaključuje treći.