Nema sumnje da psi uglavnom imaju veći mozak, naročito pripadnici krupnijih rasa, prenosi BBC.

Osim toga, imaju i više neurona. Kod jednog zlatnog retrivera naučnici su izbrojali čak 623 miliona neurona u kori velikog mozga, u poređenju sa 429 miliona kod manjeg psa i oko 250 miliona kod mačaka. Ukupan broj neurona u mozgu takođe je veći kod pasa.

Međutim, nije presudno koliko neurona imate, već kako ih koristite. O psima postoji mnogo više istraživanja nego o mačkama, pa su njihove sposobnosti bolje proučene.

Jedan od razloga je i to što mačke mnogo teže pristaju na laboratorijska ispitivanja – dovoljno je da ugledaju transporter pa da se sakriju.

Uprkos tome, naučnici su uspeli da uporede njihove sposobnosti kroz tri vrste inteligencije.

Jedan od načina da se proceni koliko životinja razume mere i ponašanje drugih jeste takozvani test nerešivog zadatka.

Pas najprije nauči da dođe do hrane iz posude. Zatim istraživači zaključaju posudu tako da hranu više ne može da se izvadi. Nakon toga posmatraju da li će pas pogledati čoveka u potrazi za pomoći. Pogled kojim naizmjenično gleda u čoveka i posudu smatra se oblikom komunikacije kojim „pokazuje“ problem, gotovo kao da upire prstom.

Psi to zaista rade. Kada su prisutni i vlasnik i nepoznata osoba, neka istraživanja pokazuju da se pomoć traži isključivo od vlasnika, dok druga pokazuju da se obraćaju oboma.

Ako jedna osoba uvek otvara posudu, a druga samo dopunjava hranu, psi vrlo brzo uočavaju razliku i pomoć traže od osobe koja može da reši problem.

A kako stoje mačke?

Takvih istraživanja ima znatno manje, ali je jedno pokazalo da i psi i mačke mogu da pronađu skrivenu hranu kada im čovek pokaže gde se nalazi.

Za razliku od pasa, većina mačaka ne traži pomoć. Dok će pojedine pogledom smenjivati čoveka i hranu, većina će uporno pokušavati sama da dođe do nje.

Ipak, mačke poseduju određene veštine vizuelne komunikacije. Drugo istraživanje je pokazalo da češće gledate čas u čoveka, čas u posudu kada je nemoguće otvoriti nego kada se može otvoriti rešavanjem zadatka.

Ista studija je pokazala da i da mačke više komuniciraju sa čovekom kada ih on ignoriše, kao i da mogu da procijene da li im osoba poklanja pažnju ili ne – sposobnost koju imaju i psi.

Da li umiju da broje?

Ako svom ljubimcu obično dajete tri poslastice, a jednog dana mu ponudite samo jednu, da li ćete primetiti razliku?

Odgovor je – hoće.

Kako bi testirali sposobnost razlikovanja količina, naučnici životinjama nude izbor između dvije količine hrane, na primjer jednog ili osam zalogaja. Ako dosledno biraju veću količinu, jasno je da mogu da razlikuju broj.

Istraživanja pokazuju da odrasli psi i mačke uspešno procenjuju količinu hrane. To mogu i mačići i štenci stari oko dva mjeseca, iako nešto manje precizno.

Zanimljivo je da se pritom oslanjaju prvenstveno na vid. Kada psi hranu mogu samo da nanjuše, bez mogućnosti da je vide, mnogo teže biraju veću količinu.

Da li prepoznaju sebe?

Jedan od najpoznatijih testova samosvijesti jeste test sa ogledalom.

Životinji se na telo stavi oznaka, poput nalepnice ili obojene tačke, a zatim se postavi ispred ogledala. Ako pokuša da ukloni oznaku sa svog tijela, smatra se da prepoznaje sopstveni odraz.

Bonoboi, šimpanze i pojedine vrste riba prolaze ovaj test.

Psi i mačke – ne.

Ali šta ako se umjesto vida koristi čulo mirisa?

Biolog Mark Bekof izveo je takozvani test „žutog snijega“ sa svojim psom Džetroom. Pokazalo se da je pas mnogo više bio zainteresovan za snijeg obilježen urinom drugog psa nego za sopstveni urin, čak i kada je njegov bio premješten na drugo mjesto.

Kasnije je profesorka Aleksandra Horović razvila ovaj test. U urin zdravog psa dodala je miris slezine uginulog bolesnog psa. Psi su tada znatno duže njušili sopstveni urin sa dodatim mirisom nego urin nepoznatog psa, što ukazuje na to da prepoznaju sopstveni miris.

Mačke?

Dosadašnja istraživanja pokazuju da mogu da razlikuju sopstveni izmet od poznatih i nepoznatih mačaka.

Za podsećanje na Bekofljev eksperiment, ali da bi test bio potpuno uporediv sa ogledalom, njihovom mirisu trebalo bi dodati novi miris. Takav eksperiment sa mačkama još nije sproveden.

Konačna presuda

Inteligencija nije jedna osobina, već skup različitih sposobnosti koje dolaze do izražaja u različitim situacijama. Zato nije sasvim ispravno posmatrati je isključivo iz ljudske perspektive.

Jedan od načina da se uporede mačke i psi jeste pitanje kako bi se snašli bez ljudi.

Većina ljudi vjerovatno bi bez većih problema sama pronašla hranu. Kod pasa bi situacija bila raznovrsnija – neki bi se snašli, dok bi drugi imali ozbiljne teškoće.

Naravno, postoje velike razlike među pojedinačnim životinjama. Na inteligenciju utiču genetika, socijalizacija, rana iskustva i život.

Trening takođe može da pomogne. Ja mačke mogu uspešno da uče uz pozitivno podsticanje, mada psi uglavnom prolaze više obuke i češće komuniciraju sa ljudima, što verovatno daje prednost u zadacima koji zahtevaju saradnju.

Važnu ulogu ima i rasa.

Projekat „Genius Dog Project“ proučava pse koji mogu da zapamte naziv najmanje deset igrača. Gotovo svi takvi „genijalci“ pripadaju rasi border koli, mada ih ima i među drugim rasama i mešancima.

Za sada nije poznato da neka mačka poseduje takvu sposobnost, ali treba imati u vidu da je ona izuzetno rijetka čak i među psima.

Na kraju, nauka pokazuje da su i psi i mačke iznenađujuće inteligentni – samo na različite načine. Zato je možda najbolji zaključak da jednostavno volim svog ljubimca onakvog kakav jeste.