Bolesti jetre spadaju među vodeće uzroke smrtnosti u svijetu, navodi se u naučnom radu objavljenom u stručnom časopisu “Journal of Hepatology”.

Jedan od čestih problema je steatotična bolest jetre povezana sa metaboličkom disfunkcijom (MASLD), koja nastaje usled nakupljanja masnoće u jetri i može dovesti do ozbiljnih oštećenja ovog organa, prenosi Index.hr.

Mnogi proteinske pločice smatraju zdravom užinom, ali hepatolozi upozoravaju da neke od njih mogu biti štetne za jetru zbog visokog sadržaja šećera i aditiva. Istraživanje iz 2025. godine, koje je obuhvatilo 458 grickalica iz supermarketa, pokazalo je da je 37 odsto proizvoda sadržalo velike količine šećera, uporedive sa onima u čokoladicama, iako su se reklamirali kao zdrava hrana.

Kako utiču na jetru?

Prema riječima hepatologa i gastroenterologa Qin Rao, prevelik unos dodatog šećera, posebno visokofruktoznog kukuruznog sirupa, može da dovede do nakupljanja masnoća u jetri.

„Višak šećera može izazvati upalu i stvaranje ožiljaka na jetri, a takođe može pogoršati insulinsku rezistenciju“, objašnjava dr Rao.

Naučni pregled objavljen 2023. godine u časopisu Hepatology Communications pokazao je povezanost između visokog unosa šećera i razvoja MASLD-a.

Dr Rao upozorava da problem nisu samo šećeri.

„Zasićene masti mogu podstaći nakupljanje masnoća u jetri i otežati organizmu da efikasno koristi insulin“, kaže on.

Zbog toga savjetuje da se biraju proteinske pločice sa malom količinom dodatog šećera i većim sadržajem vlakana.

„Pločice koje sadrže jednostavne, minimalno prerađene sastojke i biljne izvore proteina uglavnom su bolji izbor za zdravlje jetre“, ističe stručnjak.

Šta je bolja alternativa?

Kao zamjenu za prerađene proteinske pločice, dr Rao preporučuje:

orašaste plodove,

sjemenke,

edamame,

grčki jogurt,

losos,

pasulj,

sočivo.

„Ove namirnice sadrže proteine, zdrave masti i vlakna koja mogu doprinijeti zdravlju jetre“, objašnjava on.

Ipak, stručnjak naglašava da zdravlje jetre ne zavisi od jedne namirnice.

„Najveći uticaj imaju uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i ograničen unos prerađene hrane i dodatih šećera“, zaključuje dr Rao.