Video
Profesorica Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore dr Maja Baćović smatra da rast minimalne zarade od preko 60% u periodu kad proizvodnja u Crnoj Gori raste 3% a produktivnost stagnira, ili čak i blago pada u nekim djelatnostima, nema uporište u ekonomskoj teoriji, a ni empiriji.
“Iako još uvijek nisu dostupne analize i modeli na bazi kojih je donijeta takva odluka, ono što sa sigurnošću već sad možemo reći je da će troškovi radne snage za sve zaposlene kojima se isplaćuje minimalna zarada u narednom periodu biti veći za najmanje 30%, a moguće i više. Zato nije jedino pitanje da li iza ove reforme stoji razvojno vođenje fiskalne politike, rast kapitalnih rashoda i stabilne javne finansije. Iako je potrebno pažljivo razmotriti uticaj na fiskalne prihode, naročito fond PIO, i fiskalne rashode jer će i zarade u javnom sektoru rasti. Ono što je možda i važnije je da li privreda može da iznese toliko rast zarada”, pita Baćović.
Dodaje da rast zarada se mora prenijeti na troškove poslovanja, pa ne samo da ćemo imati inflaciju, već se, kako kaže.postavlja pitanje da li će, uz te više cijene, crnogorski proizvodi i usluge biti konkurentni i na domaćem i na inostranom tržištu.
“Jer ako ne budu, onda će se obim proizvodnje smanjiti, a samim tim i zaposlenost”, upozorava ona.
Takođe, smatra Baćović, treba razmotriti i uticaj na eksternu ravnotežu. Rast zarada će izazvati rast potrošnje, a posledično rast uvoza.
Preporučeno
“Da li crnogorska ekonomija, koja je eurizovana, može da izdrži rast uvoza ako znamo da izvoz roba stagnira, izvoz usluga raste umjereno, a strane direktne investicije praktično stagniraju? Svakako, ovako intenzivan rast zarada ima jake efekte na sva tržišta u Crnoj Gori, i sve komponente ekonomskog života. Mislim da bi prije donošenja konačne odluke, trebalo sagledati reformu iz svih uglova, i na kraju i odgovoriti – ko će to sve da plati, i kako će izgledati crnogorska ekonomija dvoje godine od danas”, poručuje Baćović.
