Crnogorski paradoks: Aerodrome u zakup 30 godina dajemo za 100 miliona, a u Montenegro Airlines ulažemo 155 miliona eura?!

Ono što nijednoj crnogorskoj firmi nije pošlo za rukom nikada, jeste Montenegro Airlinesu. Sva dugovanja, koja su dostigla 85 miliona eura, biće im otplaćena. Vlada je odlučna da 155 miliona eura ili tri odsto BDP-a odvoji u narednih šest godina da spasi nacionalnu avio kompaniju i modernizuje flotu. U Ministarstvu saobraćaja su odlučni da to nije ulaganje od 155 miliona eura, jer će dio novca da se vrati u državni budžet. Dakle, pored toga što će neki dugovi biti otplaćeni, veći dio duga će biti praktično oprošten.

Kao glavni razlog za spas Vlada ističe da crnogorska nacionalna avio kompanija godišnje prihoduje oko 70 miliona eura, da je ove godine prevezla više od 660.000 putnika čime pored direktnog prihoda ostvaruje veliki pozitivan uticaj na cjelokupnu našu ekonomiju koji se ove godine sa prihodima od turizma procjenjuje na više od 185 miliona eura. Shodno tome eventualni stečaj ili likvidacija kompanije bi doveli do niza kumulativnih negativnih efekata po cijelu nacionalnu ekonomiju, te brojnih direktnih negativnih posljedica među kojima su gubitak 33,7 miliona eura otplaćenih rata za vazduhoplove i slotova na stranim aerodromima.

Zbog toga su odlučili da umjesto stečaja ulože 155 miliona eura. 

PRETVARANJE DUGA U AKCIJE

Vlada je odlučna da dug od 85 miliona eura pretvori u akcijski kapital. 

Između ostalog, pretvaranjem duga u akcijski kapital Montenegro Airlines će izmiriti dug na osnovu poreza i doprinosa koji iznosi 25 miliona eura. Isti scenario predviđen je za devet miliona duga državi po osnovu već izvršenih plaćanja iz budžeta Crne Gore. 

Takođe, država će platiti 32 miliona Aerodromima i to do kraja 2020. godine, kako bi se nesmetano dali u zakup. Ovdje dolazimo do jedne paradoksalne istine. Aerodrome dajemo u zakup na 30 godina za 100 miliona, a u Montenegro Airlines koji godinama, pored ranijih milionskih pomoći države, gomila svoja dugovanja, ulažemo 155 miliona eura. Ministar saobraćaja Osman Nurković nedavno je saopštio da ovo ne znači da će Vlada 155 miliona morati da obezbijedi i uloži već da dio novca biti vraćen u budžet. Dakle Vlada će da uplati 32 miliona za dug prema Aerodromima, da bi zatim Aerodromi tu dobit vratili u budžet. I tako dug će biti saniran, a novac vraćen budžet. Slična situacija će biti i sa plaćanjem poreza i doprinosa, dok će se novac građana nepovratno potrošiti na dugovanja Kontroli letjenja Srbije i Crne Gore “SMATSA” po osnovu zaključenih ugovora o pružanju usluga. Dug iznosi 6,5 miliona eura. Kredit kod Hipotekarne banke od 6,8 miliona eura (plus kamate) platiće država, kao i dug od šest miliona eura prema dobavljačima. 

ŠTA STIŽE NA NAPLATU U 2020.?

U ovogodišnjem budžetu projektovana je pomoć Montenegro Airlinesu od oko 20 miliona eura. Od tog iznosa 11 miliona eura će biti plaćeno za iznajmljivanje vazduhoplova i motora, izmirenje ukupnih obaveza po pravosnažnim i izvršnim sudskim presudama, a u kojima se predmet spora odnosi na isplatu otpremnine po osnovu proglašenja zaposlenih tehnološkim viškom i drugih obaveza po osnovu radnog odnosa, kao i ostale troškove iz tekućeg poslovanja. 

Takođe, 8,8 miliona eura biće plaćeno za restauraciju motora na vazduhoplovima u svojini i/ili korišćenju Montenegro Airlinesa, po planu koji usvoji Odbor direktora. 

NOVA FLOTA

Država će u periodu od 2021. do 2024. godine obezbijediti 50 miliona eura za nabavku novih aviona. Međutim, u zakonu ne piše tačno na koji način će novac biti nabavljen, da li novim zaduživanjem ili iz tekućeg budžeta. 

“Nabavka vazduhoplova iz stava 1 ovog člana će započeti tokom 2020. godine, a postupak nabavke će sprovoditi Montenegro Airlines“, precizirano je u predlogu zakona.

SKUPŠTINA DAJE KONAČNU RIJEČ

Predlog zakona Vlada je po skraćenom postupku uputila u Skupštinu. O njemu će se raspravljati na sjednicama koje će biti održane 23. i 24. decembra. 

Da li će zakon biti usvojen zavisi od glasova poslanika, a posebno će biti u fokusu Socijaldemokrate koje su se, iako dio vlasti, oštro protivile davanju u zakup crnogorskih aerodroma. Sada bi mogle da uslove podršku ovom zakonu, ukoliko se povuče postupak davanja aerodroma u Podgorici i Tivtu u zakup. 

U REGIONU DRUGAČIJA SITUACIJA

Najsvježiji primjer iz regiona je Slovenija. Vlada ove države nije htjela da da pozajmicu od četiri miliona eura Adria Airweysu već su im dali uslov da nađu model budućeg poslovanja 2. oktobra. Kako model nije pronađen, avionu su prizemljeni, a Adria pošla u stečaj. 

Adria Airways je kompanija koja postoji skoro 60 godina, a zapošljavala je 560 osoba, od čega 180 pilota. 

Nemanja Lacman