Video
Ona je gostujući u emisiji “Takulin” Gradske televizije kazala da našoj zemlji nije potreban projekat “Otvoreni Balkan” pa samim tim to i ne treba da bude jedan od prioriteta manjinske Vlade.
“Mi nismo neko ko treba da bude koleteral, imamo potpuno pravo da branimo svoje interese. Treba da se omogući prostor da se projekat rebrendira, nek se zove na neki drugi način. On ne treba da ima dimenzije Balkana bez granica. Granice postoje, one su potvrde da ovdje imamo šest zemalja”, kazala je Đurović.
Balkan bez granica, kako navodi, je model po kojem će veći koji su konkurentniji uništavati manje koji su manje konkurentni.
“Ako Crna Gora nema jasan ekonomski interes, a vidi da iza toga stoji nečiji politički interes, zašto bismo mi to onda postavljali kao prioritet manjinske vlade? Mislim da to ne treba da uradimo, već treba da se vratimo Berlinskom procesu”, poručila je Đurović.
Govoreći o crnogorskoj ekonomiji, Đurović je istakla da je riječ o malom, otvorenom, eurizovanom sistemu koji je izuzetno osjetljiv na sve promjene eksterne tražnje.
Ona navodi da sve što se dešava u eurozoni i Evropskoj uniji ulazi kroz nekoliko mjeseci u Crnu Goru.
Glavni uzroci rasta cijena su, kako ističe, poremećaji na energetskom trištu.
“Ovo je bila hladna zima sa rastom potrošnje, intezivirala se ekonomska djelatnost, solidno su se obnovile ekonomije i to je uticalo na izuzetan rast cijene energenata. Ako kažemo da su oni input u svakoj robi, naročito uvoznoj, kao što je slučaj u Crnoj Gori, onda se definitivno ugrađuju u maloprodajne cijene gotovo svih roba na našem tržištu”, kazala je Đurović.
Ona je navela da će tek u drugom kvartalu doći do postepenog smirivanja cijena nafte.
“Živimo u vremenu multiplikovanih rizika na naše javne finansije – produžena politička kriza, kovid kriza i multiplikativni efekti ekonomske krize. Dio su uvezeni, a dio unutrašnji rizici. Prepakiranje budžeta Crne Gore kroz promjenu fiskalnog okvira značajno je poremetilo projekcije punjenja prihodne strane budžeta, a rashodna je značajno povećana. U takvoj situaciji ulazimo u ovaj inflatorni talas”, dodala je Đurović.
Politička nestabilnost u momentu kada Crna Gora nema jasnu trasu makroekonomskog upravljanja i jasnu razvojnu satrategiju, uticaće na donošenje odluka svih aktera – i vlade kao kreatora ekonomske politike i privrednih subjekata.
“Ako se inflacioni trend direktno vezuje za kupovnu moć stanovištva i kvalitet života u Crnoj Gori, vlada treba da reaguje i pronađe targetirane mehanizme pomoći. Ne linearne, kao što je mehanizam dječjeg dodatka svima, već targetirane koji tretiraju one koji su ekonomski ugroženi i kojima treba pomoći”, istakla je.
Preporučeno
Ona je zaključila da je prihodna strana budžeta neizvjesna u pogledu punjenja, te će se morati tražiti rješenja za rebalans budžeta upravo na prihodnoj strani.
