Kada je Mario Dragi 9. septembra 2024. godine predstavio izvještaj o budućnosti evropske konkurentnosti, njegovo upozorenje bilo je jasno – Evropa rizikuje dugoročnu ekonomsku stagnaciju ako hitno ne poveća ulaganja, produktivnost i inovacije i ne smanji jaz prema Sjedinjenim Američkim Državama i Kini.

Danas, tačno dvije godine kasnije, novi podaci pokazuju da je najveći problem upravo ono što je Dragi tražio – brzina sprovođenja reformi.

Prema najnovijem trackeru Evropskog savjeta za inovacije u javnim politikama (European Policy Innovation Council – EPIC), koji prati 383 preporuke iz Dragijevog izvještaja, do jula ove godine u potpunosti je sprovedeno samo 15,7 odsto. Podaci koje je objavio Financial Times pokazuju da su najvažnije reforme – integracija tržišta kapitala, uklanjanje prepreka na jedinstvenom tržištu i smanjenje strateških zavisnosti – i dalje uglavnom zaglavljene u nacionalnim politikama.

Drugim riječima, dvije godine nakon Dragijevog upozorenja, Evropa je prihvatila dijagnozu, ali još nije sprovela terapiju.

ŠTA JE DRAGI TRAŽIO?

Evropska komisija je Dragiju 2023. godine povjerila izradu izvještaja o budućnosti konkurentnosti EU. Dokument, objavljen 9. septembra 2024, identifikovao je usporavanje produktivnosti, tehnološko zaostajanje, visoke troškove energije, demografske probleme i rastuću globalnu konkurenciju kao ključne prijetnje evropskoj ekonomiji.

Sama Evropska komisija navodi da je Dragi upozorio da Evropa više ne može računati na iste faktore koji su joj ranije omogućavali ekonomski rast i da su potrebne velike investicije i inovacije kako bi se promijenio pravac evropske ekonomije.

Njegov plan počivao je na nekoliko ključnih stubova: zatvaranju tehnološkog jaza prema SAD i Kini, povezivanju dekarbonizacije sa industrijskom konkurentnošću, jačanju evropske bezbjednosti i smanjenju strateških zavisnosti.

Dragi je procijenio da bi Evropi za ostvarivanje tih ciljeva bilo potrebno dodatnih između 750 i 800 milijardi eura investicija godišnje.

Međutim, noviji podaci pokazuju da čak ni preporuke koje ne zahtijevaju ogromna finansijska sredstva ne napreduju dovoljno brzo.

PROBLEM NIJE SAMO NOVAC

Upravo je to jedan od najvažnijih zaključaka najnovije analize.

Prema analizi Banco de España zasnovanoj na podacima Draghi Observatoryja, od 176 konkretnih sektorskih inicijativa koje su predmet detaljnog praćenja, manje od 30 ih je u potpunosti sprovedeno. Oko 26 odsto je djelimično realizovano, dok je više od polovine i dalje blokirano ili nije stvarno sprovedeno.

Još zanimljiviji je podatak da 42 odsto mjera ima političku podršku, ali nema odgovarajući pravni ili operativni okvir da bi zaista bile primijenjene, navodi Banco de España.

To znači da evropske institucije i vlade često mogu postići saglasnost oko cilja, ali ne i oko načina na koji će taj cilj biti pretvoren u zakon, uredbu ili konkretnu ekonomsku politiku.

Analiza pritom odbacuje argument da je nedostatak novca glavni razlog za zastoj. Više od polovine sektorskih preporuka ne zahtijeva nova javna sredstva, dok se posebno kod regulatornih reformi napredak može ostvariti prije svega promjenom pravila i uklanjanjem administrativnih prepreka.

EVROPSKA KOMISIJA JE NAPRAVILA PLAN – ALI REZULTATI KASNE

Brisel je Dragijev izvještaj formalno prihvatio kao važnu osnovu ekonomske politike.

Evropska komisija je u januaru 2025. predstavila Competitiveness Compass, odnosno mapu puta za narednih pet godina, koja se direktno oslanja na Dragijevu analizu.

Komisija navodi da su mnoge Dragijeve preporuke već uključene u njene političke smjernice i programe, dok je tokom 2025. godine pokrenut niz inicijativa koje treba da podrže inovacije, čiste tehnologije i ekonomsku bezbjednost.

Ali upravo tu nastaje razlika između političkih najava i stvarne implementacije.

Financial Times danas piše da su evropski lideri više puta obećavali da će konkurentnost biti u centru politike EU, ali da su ključne reforme ostale zarobljene u nacionalnim interesima. Rat u Ukrajini, migracije i pregovori o narednom evropskom budžetu dodatno su skrenuli pažnju sa ekonomskih reformi.

ENERGIJA – MOŽDA NAJBOLJI PRIMJER NEUSPJEHA

Posebno zabrinjava ono što se dešava u energetskom sektoru.

Dragi je visoke cijene energije označio kao jednu od najvećih prepreka konkurentnosti evropske industrije. Evropske kompanije plaćaju znatno više za energiju nego njihovi američki konkurenti, što direktno utiče na troškove proizvodnje i sposobnost evropske industrije da se takmiči na svjetskom tržištu.

Ipak, prema analizi Banco de España, energetski sektor je među oblastima u kojima je ostvaren najmanji napredak.

Od preporuka koje se odnose na energetiku, do jula 2026. godine potpuno ili djelimično je sprovedeno tek oko jedan odsto.

To je posebno problematično jer bi upravo reforma energetskog tržišta trebalo da bude jedan od ključnih elemenata evropske industrijske strategije.

ODBRANA POKAZUJE DA EVROPA MOŽE DA UBRZA KADA MORA

Postoji, međutim, jedan veliki izuzetak – odbrambeni sektor.

Prema analizi Banco de España, udio preporuka u oblasti odbrane koje su potpuno ili djelimično sprovedene porastao je sa 22 odsto u septembru 2025. na 53 odsto u julu 2026. godine.

Razlog je jednostavan: geopolitička situacija natjerala je evropske države da ubrzaju odluke koje su godinama bile politički teške.

Rat u Ukrajini, pogoršanje bezbjednosne situacije i promijenjeni odnosi sa SAD pokazali su evropskim vladama da neke odluke više ne mogu biti odlagane.

To istovremeno pokazuje i slabost evropskog modela odlučivanja – reforme se mnogo brže sprovode kada nastupi kriza nego kada je riječ o dugoročnom ekonomskom interesu.

KAPITAL, TEHNOLOGIJA I JEDINSTVENO TRŽIŠTE I DALJE ČEKAJU

Jedna od najvećih Dragijevih zamjerki odnosila se na evropsko tržište kapitala.

Evropa ima ogromnu količinu privatne štednje, ali mnogo teže nego SAD pretvara taj novac u ulaganja u tehnološke kompanije i nove industrije.

Zato je Dragi tražio dublju integraciju tržišta kapitala, lakše prekogranično finansiranje i uklanjanje regulatornih prepreka.

I upravo su te reforme među onima koje danas najviše kasne.

Financial Times navodi da su integracija tržišta kapitala, uklanjanje prepreka unutar jedinstvenog tržišta i smanjenje strateških zavisnosti među najvažnijim preporukama koje još nisu sprovedene.

Problem je što za takve reforme nije dovoljno da ih podrži Evropska komisija. Potrebna je saglasnost država članica, a svaka od njih ima svoje industrijske, poreske i političke interese.

DRAGI SADA POKUŠAVA DA UBRZA VLASTITI PLAN

Situacija je otišla toliko daleko da je i sam Mario Dragi ponovo pokušao da izvrši pritisak na evropske institucije.

Prema El Paísu, Dragi je krajem avgusta pokrenuo Rhine Group, novu inicijativu koja treba da posluži kao kanal komunikacije sa Evropskom komisijom i nacionalnim vladama i da doprinese ubrzanju sprovođenja preporuka iz njegovog izvještaja.

Simbolika je prilično jasna: autor plana sada pokušava da pogura institucije da sprovedu ono što su prije dvije godine prihvatile kao neophodno.

EVROPA ZNA PROBLEM – ALI NEMA BRZ ODGOVOR

Dva godine nakon Dragijevog izvještaja, njegova osnovna dijagnoza nije nestala.

Evropa i dalje ima problem sa produktivnošću, tehnološkim zaostajanjem, visokim troškovima energije, fragmentisanim tržištem kapitala i nedovoljnom sposobnošću da svoje kompanije pretvori u globalne lidere.

Evropska komisija priznaje da su upravo usporavanje produktivnosti, demografski izazovi, visoki troškovi energije i snažnija globalna konkurencija među najvećim dugoročnim izazovima EU.

A novi podaci EPIC-a pokazuju da je do sada u potpunosti sprovedeno samo 15,7 odsto od 383 preporuke.

To možda najbolje opisuje problem evropske ekonomije: Brisel nije ostao bez ideja. Ostao je bez dovoljno brzog mehanizma da ih sprovede.

Dok se evropske države dogovaraju oko toga ko će platiti reforme, koliko će nacionalnih nadležnosti biti preneseno na nivo EU i ko će imati koristi od novih pravila, SAD i Kina nastavljaju da ulažu u tehnologiju, industriju i strateške sektore.

Dragijevo upozorenje zato danas zvuči još ozbiljnije nego prije dvije godine: pitanje više nije zna li Evropa šta treba da uradi, već da li može to uraditi dovoljno brzo.