Država je prvi put prije nekoliko dana saopštila da je siva ekonomija 30 do 40 odsto BDP, što znači da se kreće oko 1,5 milijardi, tačnije u rasponu od 1,3 do 1,7 milijardi eura, jer je prošlogodišnji proizvod bio 4,299 milijardi, piše Pobjeda.

Do sada se zvanično govorilo da se ova opasna pojava kreće od 20 do 25 odsto BDP-a, nedavno je ministar finansija Darko Radunović kazao da je preko 30 odsto, a dan-dva ranije predstavnici Poreske uprave da je između 30 i 40 odsto. Država je još krajem prošle godine najavila obračun, formirala Komisiju za borbu protiv sive ekonomije šverca cigareta, alkohola i druge akcizne robe, neprijavljenih radnika kojih je po procjenama između 25 i 30 hiljada, utaje PDV-a koja se kreće od 120 do 150 miliona eura godišnje, 300 miliona eura izgubljenih u turizmu, divljih firmi i usluga, najavila elektronsku fiskalizaciju od koje očekuju veliku pomoć…

U Uniji poslodavaca Pobjedi su kazali da se nijedan problem, pa ni ovaj, ne može naglo rješavati i upozorili da se borba protiv neformalne ekonomije u najvećoj mjeri odnosi na kažnjavanje registrovanih privrednika, koji su usljed teške ekonomske situacije u velikom broju slučajeva bili prinuđeni da “skliznu” u sivu zonu kako bi mogli da održe poslovanje.

Šef sektora za međunarodnu saradnju i ekonomiju Unije poslodavaca Mirza Mulešković kaže da se ne preduzima skoro ništa u suzbijanju neregistrovanih privrednih aktivnosti, od kojih štetu imaju i poslodavci i država.

“Nadamo se da će Vlada početi da rješava glavne probleme u borbi protiv neformalne ekonomije, a to je prvenstveno kreiranje poslovnog ambijenta koji će biti povoljan za privredu, što uključuje usklađenost zakona, prilagođenost regulative stvarnom stanju u ekonomiji i njenu primjenljivost, uz svijest o povećanju formalne zaposlenosti kao bazičnom cilju, te neselektivno i efikasno sprovođenje zakona uz efektivan rad inspekcijskih službi i jednak tretman svih aktera, zatim smanjenje troškova rada, pa tek onda jačati kaznenu politiku. To je i jedini način na koji se može djelovati i koji može dati rezultate”, smatra Mulešković.

Kreiranjem povoljnih uslova za poslodavce, dodaje on, povećaće se broj preduzeća- posebno onih koji su prešli iz neformalnog sektora, što će povećati broj zaposlenih i javne prihode.

U Montenegro biznis alijansi su istakli da se odavno sve svaljuje preko leđa onih koji legalno posluju, ali smatraju da se ovako ozbiljan problem ne može riješiti preko noći.

“Siva zona je prisutna i u najrazvijenijim zemljama. Međutim, tamo je procenat značajno niži. Što je viši procenat sive ekonomije, to je i veći problem za regularni biznis i uopšte za ekonomiju. Ljudi koji regularno posluju i redovno ispunjavaju svoje obaveze prema državi su u neravnopravnom položaju u odnosu na one koji posluju u sivoj zoni. Pogotovo što ukupne dažbine koje opterećuju njihove biznise nijesu male. Ispada da se sve svaljuje preko leđa onih koji regularno posluju”, navode u MBA i naglašavaju da zbog toga gube država i društvo.