Video
Podaci tog vladinog resora pokazuju da je reforma poreske politike, kojom je od 1. januara porasla minimalna zarada na 450 eura, uz smanjenje opterećenja na rad, povećala rashodnu stranu budžeta, čiji se prijedlog rebalansa očekuje ove sedmice.
Minusi
Fondu za zdravstveno osiguranje fali 65 miliona eura kako bi do kraja godine isfinansirao sve planirane obaveze. Od toga je 60,4 miliona eura minus prouzrokovan ukidanjem doprinosa za zdravstvo, dok 4,6 miliona nedostaje za povećanje plata zdravstvenim radnicima.
Fond PIO u minusu je najmanje 25 miliona eura, koliko mu treba za povećanje minimalnih penzija sa 150 na 253 eura, koje stupa na snagu ovog mjeseca. Uz to, Fondu treba novac kako bi penzionerima sa najnižim primanjima isplatio po 450 eura u oktobru, a na ime usklađivanja penzija sa zaradama koje su drastično porasle zbog „Evrope sad“.
Budžetskom rezervom opredijeljeno je 15 miliona eura za pokrivanje gubitaka opština nastalih jer je uveden neoporezivi dio zarade do 700 eura bruto ili 570 eura neto. Opštine su dijelile porez na dohodak fizičkih lica sa državom i Egalizacionim fondom, a najviše su izgubile lokalne samouprave na sjeveru Crne Gore u kojima su rijetke plate iznad 570 eura.
Podaci o izvršenju budžeta do kraja avgusta pokazuju da su u odnosu na osam mjeseci prošle godine, prihodi državne kase po osnovu poreza na dohodak fizičkih lica smanjeni 14,8 miliona eura. To govori da povećanje poreske stope na zarade veće od 1.000 eura sa devet na 15 odsto, što je jedna od mjera „Evrope sad“, nije imalo efekta. U pomoć opštinama krajem jula pritekla je Skupština, koja je bez saglasnosti Vlade i adekvatne analize, izmijenila Zakon o finansiranju lokalne samouprave, čime je državna kasa, prema tvrdnjama Ministarstva finansija, ostala bez 50 miliona eura prihoda. Izmjenama je opštinama na sjeveru pripao kompletan prihod od poreza na dohodak fizičkih lica, umjesto pola, a opštine u centralnom i južnom dijelu države polovinu dok su ranije imale od 12 do 18 odsto prihoda.
Bilježe se i „probijanja“ na rashodnoj strani više vladinih resora, pa tako Ministarstvu rada i socijalnog staranja fali sedam miliona eura za finansiranje brojnih naknada koje su građanima omogućene amandmanima poslanika na ovogodišnji budžet. Njih je bivši ministar finansija Milojko Spajić i idejni tvorac „Evrope sad“ prošlog decembra usvajao po principu „milion po poslaniku vladajuće većine“, pokušavajući time da pridobije podršku u parlamentu, a da nikad nije jasno objasnio odakle i na kojim budžetskim pozicijama je novac za te izdatke.
Ministarstvu prosvjete treba još 10,8 miliona eura kako bi se povećale zarade prosvjetnim radnicima. Povećanje im je izdejstvovala poslanica PZP Branka Bošnjak, na čiji je prijedlog
Skupština podržala veće plate profesorima i ljekarima, uz prethodnu saglasnost Vlade.
Obmane
Brojke Ministarstva finansija ukazuju da „Evropa sad“ nije održiva i fiskalno neutralna, kako je to pri njenom usvajanju govorio Spajić.
Mislim da je reforma položila ispit i sama po sebi ima naznaka da bude potpuno održiva i možemo je nazvati fiskalno neutralnom, a u budućnosti će naročito dati rezultate. Od druge godine imaćemo rast od 18 miliona eura po prihodima budžeta – kazao je Spajić krajem novembra prošle godine.
On i danas nastavlja da tvrdi da je njegov projekat promjene fiskalne politike uspio, pravdajući to podacima o rastu budžetskih prihoda. Međutim, Spajić zaboravlja da objasni građanima da je prihode budžeta povećala galopirajuća inflacija, izazvana dijelom i rastom zarada kroz „Evropu sad“. Prema podacima Uprave prihoda i carina, prihodi budžeta su za osam mjeseci porasli 11 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je zvanična godišnja inflacija 10,5 odsto. Uz to, rastu prihoda doprinijela je i zakašnjela reakcija države u pogledu smanjenja akciza na gorivo.
Preporučeno
Da je inflacija u Crnoj Gori porasla zbog povećanja zarada, te da nije u potpunosti uvezena iz EU, pokazuje to da su julu cijene u našoj zemlji bile veće 14,9 odsto u odnosu na isti mjesec 2021. dok su u EU porasle 9,8 odsto.
