Video
Vladin plan predviđa mogućnost zaduženja do 1,73 milijarde eura, od čega 637 miliona eura kroz kredite od razvojnih institucija poput EBRD-a i Svjetske banke i za druge kapitalne i programske projekte, kod kreditorâ koji će se tek definisati.
Među najvećim projektima koji bi bili finansirani kreditima nalaze se: 313 miliona eura – izgradnja novog Univerzitetskog kliničkog centra (novi UKC), zatim 120 miliona eura – Velje Brdo u Podgorici (stambeno-komunalni projekat),113 miliona eura će otiči na rekonstrukciju željezničke pruge, 100 miliona eura za nastavak radova na autoputu, te 100 miliona eura za nabavku četiri višenamjenska helikoptera.
Predviđeni su i projekti u oblasti upravljanja otpadom i deponijama, unapređenja vodosnabdijevanja, izgradnje saobraćajne infrastrukture, ulaganja u državne digitalne sisteme i modernizaciju opreme policije.
Planirani kapitalni budžet za 2026. godinu iznosi 305 miliona eura, što je povećanje od 25 miliona u odnosu na 2025. godinu.
ŠTA JE BILO PLANIRANO 2025. GODINE?
Poređenjem sa budžetom za 2025. godinu, vidljivo je nekoliko ključnih razlika.
Kapitalni budžet za 2025. bio je planiran na 280 miliona eura, a u okviru njega se nalazilo čak 342 kapitalna projekta, ukupne procijenjene vrijednosti 3,67 milijardi eura.
Od tog broja 64 projekta bila su potpuno nova, dok je velika većina, oko 278 projekata, već ranije otpočela, ali su se i dalje vodila kao „kapitalni projekti u toku“.
Za finansiranje tih ulaganja država je planirala mogućnost zaduženja do 900 miliona eura, što je osjetno manje u odnosu na iznos projektovan za 2026. godinu.
I u 2025. godini glavni prioriteti bili su putevi, modernizacija željeznice, ulaganja u zdravstvo, razvoj sjevernih opština, digitalizacija i školska infrastruktura. Veliki broj projekata već tada je bio u ranim fazama ili je kasnio zbog nedovršenih planskih dokumenata i problema u tenderskim procedurama.
PREKLAPANJA I KONTINUITET PROJEKATA
Pregledom ključnih investicija za 2026. godinu jasno je da se znatan dio projekata ponavlja u odnosu na prethodnu godinu. Projekti poput izgradnje novog UKC-a, nastavka radova na autoputu, rekonstrukcije željeznice, investicija u komunalnu infrastrukturu (Velje Brdo), ulaganja u ekologiju i vodosnabdijevanje, već su bili dio kapitalnih planova za 2025. godinu i svakako nijesu novi i nijesu od juče.
Ovo pokazuje određeni kontinuitet u državnim prioritetima, ali istovremeno i ukazuje na veliki problem, a to je da veliki broj projekata iz 2025. nije uspio da pređe u fazu aktivne realizacije, nije ni započeo ili je tek započeo.
Prema dostupnim podacima o izvršenju kapitalnog budžeta, samo mali broj projekata u 2025. godini bio je u „potpuno zreloj“ fazi. Većina kapitalnih ulaganja imala je nedostatke u dokumentaciji, prostornim planovima ili pripremi javnih nabavki.
Zbog toga je realno očekivati da će dio projekata planiranih za kreditno finansiranje 2026. godine biti ugovaran postepeno, a da će se mnogi realizovati u tek periodu 2027–2030.
Čak i Vlada naglašava da planirano zaduženje „ne znači da će svi ugovori biti zaključeni u istoj godini“, niti da će sredstva odmah biti na raspolaganju.
U poređenju sa 900 miliona eura planiranih za 2025, iznos od 1,73 milijarde eura predstavlja ogroman skok.
Zbog toga ostaje otvoreno pitanje koliko ovakav nivo kreditnog finansiranja može biti održiv ukoliko projekti kasne ili ne isporuče ekonomske koristi u očekivanom roku.
AMBICIOZAN, ALI RIZIČAN INVESTICIONI CIKLUS
Planovi za 2026. godinu predstavljaju najambiciozniji investicioni ciklus crnogorske države u posljednje nekolike godine. Fokus na bolnice, puteve, željeznice, digitalizaciju i ekologiju jeste pozitivan signal i ukazuje na strateški kontinuitet, ali od planova do realizacije put je dug i uključuje dosta rizika.
Jasno je da se projekti ponavljaju, što ukazuje na kašnjenja iz prethodnih godina i oslanjaju se na kreditna finansiranja, što obično dovodi do rasta javnog duga.
Finansiranje projekata iz zaduženja ponovo ukazujje na boljku da u Crnoj Gori nema direktnih stranih investicija i da se ukoliko Vlada planira da razvija državu to radi isljučivo kroz zaduženja.
Preporučeno
Ako se najavljeni projekti uspješno realizuju, oni bi svakako mogli značajno unaprijediti infrastrukturu i kvalitet javnih usluga u Crnoj Gori. Ali ukoliko se nastavi praksa kašnjenja i nedovoljne pripremljenosti, zemlja će ući u period povećanog duga bez adekvatnih razvojnih rezultata.
