Video
“Za crnogorsku privredu je više pitanje kako da se proširi ponuda, posebno ako se uzmu u obzir mogućnosti koje će se otvoriti članstvom u Evropskoj uniji. Za to je potrebno mnogo promjena u ustanovama, u politici, ali posebno u obrazovanju, zdravstvu i svemu onome što može da bude komplementarno turističkim uslugama”, navodi Gligorov.
Dodaje i da je najvažnije je da se ne unište preduzeća i da se održi odnos između poslodavaca i zaposlenih i u vrijeme kada nema posla.
“Stvari bi se iskomplikovale ukoliko bi bilo masovnih bankrotstava, izazvalo bi to pritisak na tržište rada uz finansijske probleme u bankarskom sektoru koji bi se pojavili. Privreda bi trebalo da bude sačuvana u virtualnom stanju kako bi mogla da počne normalno da radi čim se epidemija stavi pod kontrolu”, kaže Gligorov.
Na pitanje koliko će biti duboka ekonomska kriza izazvana neekonomskim razlozima, Gligorov navodi da gubitak jednog ili dva kvartala nije nenadoknadiv.
“Biće trajnije povećani troškovi zbog potrebe da se ne širi epidemija, sve dok se ne pronađe vakcina. Ali, kako je riječ o spoljašnjem uzroku, a ne o unutrašnjoj protivrečnosti sistema, što bi rekli marksisti, nema posebnog razloga zašto se privreda ne bi u potpunosti oporavila – jednom kada se uzrok odstrani ili neutralizuje. Posebno i zbog toga što bi smrtnost trebalo da bude značajno manja nego u nekim drugim epidemijama, jer znamo više i bogatiji smo. Naravno, ukoliko se ne uđe u trgovačke ratove kao što je ovaj oko nafte. U tom bi slučaju stvari mogle da bude mnogo gore i problemi trajniji”, navodi profesor.
Govoreći oključnim izazovima na Balkanu i u svijetu, Gligorov navodi da što se Balkana tiče, izazovi, politički i privredni, se neće promijeniti.
Preporučeno
“Sve zavisi od sposobnosti ljudi da se oslobode svega što je dovelo do katastrofalnog zaostajanja u posljednjih tridesetak godina, posebno. Ukoliko se, recimo, na prostoru Srbije, Kosova i BiH nastavi sa ovim provizorijumom, razvoja neće biti, jer neće biti ljudi. Što se svjetske privrede tiče, za nadati se je da će sa epidemijom otići protekcionizam, koji je bio dobio zamah, i da ce se postići potrebni multilateralni sporazum o trgovini i o javnim dobrima, kao što su zdravlje planete i ljudi. To će svakako zahtijevati promjene u strukturi proizvodnje, kao i povećanu saradnju u nauci. Što bi sve bilo dobro. Mogući su naravno i veoma rđavi ishodi, neka vrsta balkanizacije svijeta”, zaključio je Gligorov.
