Video
Godišnja inflacija u eurozoni dostigla je 3,8 odsto u septembru, u odnosu na 3,2 odsto u avgustu, pokazuju podaci Eurostata. Time je inflacija znatno premašila cilj Evropske centralne banke od dva odsto, a najveći doprinos rastu cijena imala je energija.
Prema podacima Eurostata, cijene energenata bile su u septembru 18,9 odsto više nego godinu ranije, dok je inflacija u sektoru usluga iznosila 3,2 odsto. Cijene hrane, alkohola i duvana porasle su 1,3 odsto, a industrijskih proizvoda koji nijesu energenti 1,1 odsto.
ECB VEĆ POVEĆALA KAMATNE STOPE, TRŽIŠTE PRATI NAREDNE POTEZE
Evropska centralna banka povećala je 10. septembra sve tri ključne kamatne stope za 0,25 procentnih poena, obrazlažući odluku inflatornim pritiscima povezanim sa sukobom na Bliskom istoku i očekivanjima da će inflacija duže ostati iznad ciljanog nivoa.
Od 16. septembra kamatna stopa na depozitnu olakšicu iznosi 2,50 odsto, stopa na glavne operacije refinansiranja 2,65 odsto, a stopa na marginalne kreditne olakšice 2,90 odsto.
ECB je u septembarskim projekcijama procijenila da bi prosječna inflacija u eurozoni tokom 2026. mogla iznositi tri odsto, prije usporavanja na 2,5 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini. Međutim, te prognoze podložne su promjenama u zavisnosti od kretanja cijena energije i trajanja geopolitičkih poremećaja.
Rast inflacije u septembru dodatno je pojačao pažnju tržišta prema narednim odlukama ECB-a. Pojedini tržišni učesnici očekuju mogućnost novog povećanja kamatnih stopa do kraja godine, ali takva odluka nije unaprijed potvrđena. Centralna banka poručuje da će odluke donositi na osnovu novih ekonomskih podataka i procjene inflatornih rizika.
SKUPLJI KREDITI I PRITISAK NA PRIVREDU
Povećanje kamatnih stopa predstavlja jedan od instrumenata kojim ECB nastoji da obuzda inflaciju. Više kamate poskupljuju zaduživanje, mogu usporiti potrošnju i investicije i smanjiti pritisak na cijene. Istovremeno, takva politika može otežati finansiranje kompanija i otplatu kredita sa promjenljivom kamatnom stopom.
Za evropske kompanije posebno je izazovna kombinacija skupljih energenata i mogućih viših troškova finansiranja. Ukoliko preduzeća povećane troškove prenesu na potrošače, inflatorni pritisci mogu se zadržati i nakon eventualnog smirivanja cijena na energetskim tržištima.
ECB u septembarskim projekcijama očekuje rast bruto domaćeg proizvoda eurozone od 0,9 odsto u 2026. godini, 1,4 odsto u 2027. i 1,5 odsto u 2028. godini. To ukazuje na umjeren očekivani rast u periodu u kojem se monetarna politika suočava sa izazovom suzbijanja inflacije bez nepotrebnog slabljenja ekonomske aktivnosti.
Preporučeno
Naredni mjeseci pokazaće da li je rast inflacije prvenstveno posljedica energetskog šoka ili će se skuplji energenti preliti na širi spektar roba i usluga. Upravo od tog kretanja zavisiće i prostor ECB-a za eventualne nove promjene kamatnih stopa.
