Video
U finišu trke za zakup crnogorskih aerodroma ostale su još tri kompanije i jedan konzorcijum. Zanimljivo, po prvi put kompanije iz Azije, u odnosu na evropske, prednjače u želji za zakupom aerodroma u Podgorici i Titvu. Koreanci i Indijci će samostalno dostaviti ponudu, kao i jedna Luksemburška firma, dok će evropsko-azijski konzorcijum (Turska-Francuska) zajednički reći svoju konačnu cifru za pomenutu koncesiju.
Južna Koreja i Indija
Kompanija “Incheon International Airport Corporation” iz Južne Koreje nastupa sama u trvi za crnogorske aerodome. Upravljaju najvećim aerodromom u Azini, Inčon iz Seula u Južnoj Koreji. Ima godišnji promet od 65 miliona putnika. Već 12 godina zaredom ovaj aerodrom proglašavan je najboljim u svijetu u oblasti usluga, najčistiji je, drugi u svijetu po prometu robe, a sedmi po broju putnika.
Aerodrom u Seulu/ Foto: skytraxratings.com
Važno je naglasiti da “Incheon International Airport Corporation” nema poslovanje van Azije, te ukoliko bi pobijedili ostale kandidate, Crna Gora bi im bila prvi evropski posao. Međutim, i pored činjenice da bi oni definitivno veoma dobro povezai Crnu Goru sa Azijom, što je zbog turizma i te kako važno, Koreanci do sada bezuspješno konkurisali za aerodrome u regionu. Posljednji put su dostavili ponudu za beogradski aerodrom, ali nijesu prošli.
Kada je u pitanju Indija, kompanija GMR airports limited ima preko 100 miliona putnika. Glavni aerodromi su im „Indira Gandi“ u Delhiju, kao i „Cebu“ u Filipinima i „Sabiha Gokcen“ u Istanbulu, a prisutni su i u Grčkoj.
Aerodrom Indira Gandi/ Foto: businesstraveller.com
GMR airports je u svijet vazduhoplovstva zaplovio 2003. godine. Dio su grupacije GMR koja je poznata po gradnji različitih vidiova infrastrukture. Jedni su od najjačih igrača u energetskom sektoru u Indiji.
Za razliku od Koreanaca, njima ovo ne bi bio prvi posao u Evropi, jer su godinama unazad poslovali u Grčkoj.
Evro-azijska priča
Francuzi i Turci takođe su ozbiljni kandidati za zakup naših aerodroma. Komapnije TAV i ADP nastupaju kao konzorcijum, a na svojim aerodromima imaju više od 120 miliona putnika. Iako je TAV izvorno turska kompanija, ADP je većinski vlasnik.
Aerodrom u Parizu “Šarl de Gol“ je sedmi najprometniji u svijetu i drugi u Evropi (nakon londonskog Hitroua), sa više od 60 miliona putnika godišnje. Ovaj aerodrom je u posjedu kompanije Aeroports de Paris (ADP), koja je osnovana 1945. godine, kao korporacija u državnom vlasništvu. Ova kompanija u aprilu 2005. godine postaje javno preduzeće. Od 2011. godine francuska vlada ima kontrolni udio od 52 odsto dionica. Prema francuskom saobraćajnom zakonu, vlada mora ostati većinski akcionar ove firme.
Aerodrom Šarl de Gol/Foto: nedeljnikafera.net
TAV sam uptavalja aerodromom u Skoplju i Ohridu. U skopski aerodrom su uložili dosta novca što je rezultiralo ogromnim povećanjem broja putnika. Ipak, naišli su na jedan problem. Problem nije neispunjeno obećanje koncesionara, već davanje ekskluzivnosti Wizz Airu, zbog čega druge niskobudžetne avio-kompanije ni ne pomišljaju da lete iz i ka glavnom gradu Makedonije. Ako je vjerovati objavama portala Tangosix.rs, bajkoviti porast putnika temelji se u suštini na milionskim subvencijama makedonske vlade Wizz Airu, koje se nastavljaju iz godine u godinu.
Evropska priča
Ponuda će sigurno stići iz Luksemburga. Tamošnja firma „Corporacion America Airports SA“ prošla je prva dva kruga u nadmetanju za crnogorske aerodrome. Deseti su najveći operater aerodroma u privatnom sektoru na svijetu. Godišnje opsluže više od 80 miliona eura. Prisutni su na čak 52 aerodroma, a Latinska Amerika im je najznačajnije tržište. Većinom upravljaju aerodromima u Južnoj Americi, a od evropskih zastupljeni su u Firenci, Pizi i Jerevanu.
Kako je ranije saopšteno iz Vlade očekuje se da do početka ljeta bude poznat ponuđač koji će dobiti oba crnogorska aerodroma na gazdovanje u narednih 30 godina. Glavni uslovi su jednokratna naknada koja nije manja od 100 miliona eura i deset odsto bruto godišnje profita.
Šta tačno podrazumijeva koncesija i šta su obaveze budućeg zakupca čitajte OVDJE.
Preporučeno
Nemanja Lacman
