Video
Sa stanovišta strategijskog razvoja države, u ovom trenutku nema značajnijeg pitanja od razvoja i valorizacije Aerodroma, koji su već postali usko grlo turističke privrede, njenog razvoja, i realno je očekivati da budu usko grlo ukupnog razvoja crnogorske ekonomije. Pogotovo u kontekstu našeg pristupanja Evropskoj uniji. Dakle, to je osnovna premisa od koje se mora poći kod traženja najboljeg modela valorizacije, uzimajući u obzir i naša ograničenja zbog nedostatka sopstvene akumulacije. U takvoj situaciji koncesija je prihvatljiv i poželjan model, pod uslovom da država i Aerodromi kao preduzeće kroz koncesioni ugovor zaštite svoje interese, rekao je u intervjuu Vikend novinama redovni profesor Ekonomskog fakulteta i predsjednik Saveza ekonomista Crne Gore dr Božo Mihailović.
“Meni je drago da su se građani uključili u ovu raspravu. Zapazio sam da postoji veliko interesovanje, a i ja sam dobio mnogo pitanja o toj problematici. Meni bi, kao ekonomisti, bilo najdraže kada bismo imali sredstava da sami sve rješavamo, da se aerodromima obezbijedi razvoj koji će omogućiti da prate trendove koji se očekuju u oblasti avio saobraćaja u Evropi i svijetu. Ali, prema informacijama koje imam, to nije moguće. Aerodromi su državna svojina, država je, inače, prilično zadužena i svako dalje zaduživanje bi predstavljalo nove probleme. To je bespotrebno ako imamo alternativna rješenja”, smatra on.
Mihailović je kazao da mu je od dokumenata bio dostupan dokument Ministarstva saobraćaja i pomorstva, Aerodromi Crne Gore koncesioni akt.
“Taj dokument je prilično cjelovit, obuhvata neke ključne elemente. Iz tog dokumenta ključno je da se predviđaju visoke stope rasta. Za aerodrom u Podgorici, recimo, predviđeno je 4,9 odsto, a za Tivat 3,7 odsto. To su visoke stope. Predviđeno je takođe, povećanje broja putnika u Podgorici sa 1,16 na 3,63 miliona, a u Tivtu sa 1,25 na 2,91 milion putnika. U pitanju su doduše prognoze, ali u svakom slučaju očekuju se izuzetno visoke stope privrednog rasta, posebno u ovoj oblasti, i mi kao država moramo tome posvetiti dužnu pažnju”, dodao je on.
Preporučeno
Prema njegovim mišljenju treba uključiti više konsultanata, da ne bude isti konsultant za pravna, ekonomska i tehnička pitanja. Dakle, kako ističe, treba vidjeti da li nam trebaju dopunski konsultanti.
“Takođe, ne bih rekao da treba da trčimo da sve završimo za dva mjeseca, ali ni da čekamo godinu. Jer strategijski, sa stanovišta razvoja Crne Gore, nemamo mnogo važnijih poslova od ovog sada”, rekao je Mihailović.
Mihailović smatra da su u ovom slučaju važne tri varijable.
“Prva da se obezbijedi razvoj aerodroma u dugom roku, kao osnov za razvoj crnogorske ekonomije i praćenja savremenih ekonomskih trendova. Druga varijabla, jeste da se država zaštiti od svih mogućih zloupotreba. Jer, mi smo mala država, mala ekonomija i taj budući koncesionar može da nađe ekonomski interes i da ne razvija dovoljno naše aerodrome, već da putnike usmjerava na susjedne. Od toga se moramo zaštititi. I treća varijabla, koja se mora uzeti u obzir, jeste zaštita zaposlenih koji rade na našim aerodromima. To je taj magični trougao od kojeg se mora poći i kroz te tri varijable se mora graditi buduća matrica razvoja aerodroma kroz koncesije”, naveo je Mihailović.
Istakao je da je vrlo je interesantno da su otpori stigli, a da nije napraviljen ni prvi korak.
“Mi jesmo dobili početnu studiju, analizu, ali nama predstoji mnogo koraka, gdje moramo svaki put da zastanemo, da se okrenemo iza sebe, da vidimo jesmo li dobro napravili i vidimo šta treba da uradimo u narednoj fazi, da ne pogriješimo. Što se tiče otpora, to nije nikakva novina. Podsjetiću crnogorsku javnost na otpore u vezi auto-puta, pa vjetroelektrana, a tek oko tunela Sozina… Taj fenomen ‘ne talasaj’ i fenomen otpora krupnim zahvatima, i u ovom slučaju dolazi do izražaja”, jasan je on.
Mihailović je poručio da država mora obezbijediti da se ne dese neke negativne posljedice, poput preusmjeravanja na druge aerodrome.
“Država tog budućeg koncesionara mora pratiti kroz ugovor, mora imati takav mehanizam… Jer, radi se o dugoročnom zakupu. Može li se dogoditi da taj koncesionar pođe u stečaj naravno da može. Šta se onda dešava? Dakle, država mora imati mehanizam da u svakom momentu reaguje i spriječi problem zbog kojeg bi, blago rečeno, nastao ekonomski haos. Jer, aerodromi su žila kucavica naše ekonomije, izuzetno rijedak ekonomski i privredni faktor Crne Gore i zbog toga se moraju iskoristiti sva znanja i iskustva i domaća i strana, da predvidimo sve varijante i zaštitimo se, kako sjutra ne bi imali problema”, rekao je on između ostalog.
Mihajlović je kazao da riječ struke mora biti odlučujuća, a da je konsultant kojeg je angažovala IFC sigurno referentan i to se ne može dovesti u pitanje, ali bi možda dobro bilo da se za pojedina područja angažuju i još neke konsultantske kuće.
Menadžment Aerodroma, Socijaldemokrate čiji kadrovi upravljaju kompanijom, nude drugačiji model valorizacije. U javnosti je lansiran model podizanjem kredita, korišćenjem bespovratnih sredstava iz EU fondova…
“Nemam ništa protiv da se napravi alternativni model, ali da glavni kriterijum bude razvoj aerodroma u funkciji privrednog razvoja Crne Gore. Ali, kod modela o kojima ovih dana čitam u medijima pominju se bespovratna sredstva EU fondova, potom podizanje kredita…Tu već ima dosta ograničenja i pitanja. Prvo ko treba da podigne kredit, pod kojim uslovima, ko treba da garantuje? Država već ima dosta garancija. Ko garantuje da ćemo dobiti sredstva EU, mi još nijesmo članica? Dakle, ukazujem na neke stvari koje mogu biti problematične, ali nemam ništa protiv da vidimo i alternativno rješenje. Međutim, prema saznanjima koje sada imam, nisam ubijeđen da model koji se tiče zaduživanja i kreditiranja može dati dobre rezultate u pogledu budućeg razvoja aerodroma u odnosu na koncesiju. Doduše, i koncesija ima svojih izazova, ali tu je država ključna. Zato i kažem da u ekonomiji nema lakih puteva”, zaključio je Mihailovoć.
