Video
Pismo
To je pismo izazvalo niz reakcija u EU, Kini, Crnoj Gori i regionu i uzdrmalo ionako slabašan crnogorski finansijski ugled. Nakon što je britanski Financial Times prije sedam dana javio da je „Crna Gora zatražila pomoć EU u otplati kineskog zajma od milijardu dolara za nedovršeni auto-put, koji je ugrozio finansije male zapadnobalkanske države“, počeo je pad vrijednosti crnogorskih državnih obveznica. Direktor sektora finansijskih tržišta u Hipotekarnoj banci Gojko Maksimović napisao je na Linkedinu da Vlada mora da smiri investitore na međunarodnom finansijskom tržištu.
– Trenutno vlada velika rasprodaja crnogorskih euroobveznica nastala usljed nepreciznih interpretacija o dugovanju prema kineskoj Exim banci. Predstavnici Vlade moraju da znaju težinu koje izgovorene riječi imaju kod investitora i kakve posljedice ostavljaju na međunarodnom tržištu – napisao je Maksimović.
Naveo je da su juče crnogorske obveznice doživjele najveći pad u istoriji. One koje dospijevaju 2027. godine pale su 2,4 odsto, one sa rokom dospijeća 2025. i 2029. pale su 2,55 odsto, a 2029. su zabilježile pad od 2,3 odsto.
– Trend pada je počeo kad je Financial Times objavio da Crna Gora traži pomoć za otplatu kredita i do sada iznosi 6,4 odsto – naveo je Maksimović.
Na ovu objavu se nadovezao član vladajuće koalicije Nebojša Medojević (PZP).
– Za očekivati je i lančanu reakciju pad kreditnog rejtinga i porast kamata na dug – poručio je Medojević.
Ne zna se, međutim, koji je državni organ poslao pismo EK, niti šta tačno u njemu piše. Pobjeda juče nije dobila odgovor na ta dva pitanja iz Ministarstva finansija.
Zna se da je britanski Financial Times prije sedam dana javio da je „Crna Gora zatražila pomoć EU u otplati kineskog zajma od milijardu dolara za nedovršeni auto-put, koji je ugrozio finansije male zapadnobalkanske države“.
Ministar finansija Milojko Spajić FT-u je kazao da je ,,Crna Gora dovoljno mala da bi odluka za refinansiranje tog zajma trebala biti laka“. FT citira i Stefana Vladisavljeva, vanjskopolitičkog analitičara beogradskog Fonda za političku izvrsnost, koji kaže da je ovo „prvi put da se bilo koja država Zapadnog Balkana ovako otvoreno obrati Briselu u borbi protiv rastućeg kineskog uticaja“.
Potom su stigle izjave portparola EK Ane Pisonero Hernandes i Petera Stana da EU ne vraća kredite koje su zemlje kandidati uzeli od trećih zemalja.
RSE je juče saopštio da su im „zvaničnici koji su imali uvid u pismo, kazali da zvanična Podgorica traži podršku evropskih institucija u procesu diversifikacije kineskog duga i završetka ostatka auto-puta“. Taj medij navodi i da su im izvori iz EK kazali da su u redovnom kontaktu sa podgoričkim vlastima, jer postoji volja da se omogući održivost javnog duga, ali da ni u jednom slučaju to ne podrazumijeva da će EU
otplatiti dug Crne Gore. Jedan izvor je naglasio da su na raspolaganju ,,neki mehanizmi koji se tičnu fiskalne konsolidacije“, međutim, da je ,,situacija u Crnoj Gori specifična, te je teško reći sa kakvim rješenjem će izaći EK“.
Zabuna
Ministar Milojko Spajić je odmah nakon izjava portparola EK Novoj.rs saopštio da ,,Crna Gora nije tražila da neko drugi otplati dug, već da ih potencijalno refinansira sa povoljnijim uslovima“.
– Do zabune je došlo zbog neadekvatnog prenošenja informacija i zbog političkih spinova – rekao je Spajić i naglasio da „pitanje auto-puta nije geopolitičko sa stanovišta Crne Gore, već čisto ekonomskog karaktera“.
– Ukoliko imamo opciju da nađemo jeftinije finansiranje, iskoristićemo je – dodao je i istakao da njegov resor ,,aktivno traži povoljnije uslove finansiranja za sve moguće projekte, uključujući i auto-put“, između ostalih i kod EIB i EBRD. Naglasio je i da nema potrebe za novim zaduženjem Crne Gore.
Međutim, kasno, jer je vijest da Crnoj Gori prijeti bankrot zbog ovog kredita obišla Evropu. Frankfurter Algemajne Cajtung piše da je ,,Crna Gora prva evropska žrtva kineske dužničke diplomatije“. A poslanica Zelenih u parlamentu EU Viola von Kramon tvrdi da treba pomoći Crnoj Gori, da se ne bi ponovila situacija sa lukom Pirej, u kojoj je kineska špediterska kompanija preuzela većinsko vlasništvo, kao posljedica dugovanja Grčke. Ove optužbe, koje podgrijava dio vladajuće koalicije u Crnoj Gori, pokušala je da demantuje kineska ambasada u Podgorici, objašnjavajući da njihov zajam nema nikakve geopolitičke konotacije.
Lavina
Lavinu je izazvao potpredsjednik Vlade Dritan Abazović, koji je 17. marta u Evropskom parlamentu kazao da Kina vrši uticaj preko dodijeljenog kredita za dionicu auto-puta.
– Kina i Rusija, pitanja o njihovom uticaju, jesu veliki problem. Imamo kredit [kod Kine] u iznosu od jedne milijarde eura. Molimo vas da nam pomognete da vratimo taj novac, da taj zajam zamijenimo zajmom kod neke evropske banke i da prekinemo kineski uticaj – rekao je tada Abazović.
Preporučeno
Crna Gora je 2014. godine podigla kredit od kineske Exim banke od 944 miliona dolara, sa kamatom od dva odsto i rokom otplate 20 godina. To je tada iznosilo 870 miliona eura, a sada je zbog niskog kursa dolara zaduženje palo na 770 miliona eura. Kako će se kretati kurs eura i dolara tokom cijelog perioda otplate duga niko ne može prognozirati. Sigurno je, međutim, da će Crna Gora teško dobiti od bilo koga nižu kamatnu stopu.
