Prva neradna nedelja u prodavnicama, marketima i ostalim trgovinama izazvala je, blago rečeno, konfuziju kod crnogorskih gađana – kako kod prodavaca tako i kod mušterija. Ispred prodavnica pustoš, a u radnjama na benziskim pumpama nepregledni redovi. Veliki dio radnika koji je juče radio na trafikama, pumpama, štandovima i gdje sve ne, osjeća se diskriminisano. Pored toga, stiče se utisak da ni radnici u trgovinama, iako zadovoljni, nijesu previše oduševljeni neradnom nedeljom, jer su, kako kažu, “i do sada imali barem jedan slobodan dan u sedmici”.

Građane su juče dočekale iznenađujuće scene ispred prodavnica – sve je bilo pusto, a ako smo pisali, čak ni čuvena “Lida”, koja godinama, ni preko dana ni preko noći nije zatvarala svoja vrata, juče nije radila.

Ali neradna nedelja za jedne stvorila je haos kod drugih prodavaca. Čitalac portala Standard poslao nam je fotografiju na kojoj se vidi red na benzinskoj pumpi ali ne zbog točenja goriva, već zbog kupovine cigareta, sokova i sličnih proizvoda koji su na pumpama dostupni.

Većina radila

Osim što je primjenama novog zakon došlo do konfuzije i gužvi, malo detaljnijim obilaskom grada dalo se zaključiti da za mnoge radna nedelja ne važi – za već pomenute benzinske stanice i prodavnice za trgovinu na malo u okviru benzinskih stanica, taksiste, vozače autobusa, pekare, trafike, prodavnice cvijeća, suvenira, štampe, pogrebne opreme, prodavce unutar zatvorenih područja autobuskih i željezničkih stanica, aerodroma i luka.

Kada tome dodamo zanimanja kao što su novnari, policija, medicinska pomoć, kontrola leta, piloti i mnogi drugi koji, kad ih zapane, moraju da rade vikendom i nedeljom, onda ispada da se neranadna nedelja kao svojevrsni “posebni zakon” (lex Spcialis) odnosi samo na mali dio radne snage u Crnoj Gori.

Privilegovani radnici u trgovinama

“Za mene nije neradna nedelja to je samo za ove u trgovinama, osjećam se kao da smo mi ostali malo diskriminisani ovim zakonom. Jer ovako su radnici u prodavnicama povlašćeni u odnosu na nas”, rekla je reporteru Standarda juče radnica u trafici koja je redovno radila.

Sličnog stava je i vozač taksija kojim se juče vozio naš reporter.

“Neradna nedelja je za povlašćene u pordavnicima, mi to nemamo. Nemamo ni prazika ni novih godina”, rekao nam je jedan taksista.

Na beziskim pumpama, osim gužvi u njihovim prodavnicama, stanje je redovno a promjena zakona donijela im je samo mnogo više posla.

“Kolike su juče bile gužve ne mogu da vam opišem, oni sad u prodavnicama ne rade a mi radimo tri puta više nego inače”, rekao nam je danas radnik na jednoj podgoričkoj pumpi.

Neradna nedelja je prošla, pa smo prodavce u trgovinama danas pitali da li im je sada bolje. Iako ih većina radničke klase, uključujući i autora ovog članka koji je radio u nedelju, smatra privilegovanim, u gotovo svim prodavnicama su nam prokomentarisali “da moraju biti zadovoljni ali da im nije nešto specijlno bolje jer su i ovako imali po jedan, krvavo zarađeni, slobodan dan u sedmici”. Sa druge strane ističu da su “uslovi rada jedna sasvim druga priča”.

Zakon već pred Ustavnim sudom

Ostaje da ipak sačekamo da vidimo koje su (ako ih ima) benificije uvođenja novog, čini se po malo populističkog člana zakona. Pitanje je da li je Vlada uvela ove odredbe samo da bi kupila socijalni mir i da bi izgeldalo kao da, odavno marginalizovani sindikati, ipak imaju neki uticaj.

Sam zakon ne važi za većinu radnika u Crnoj Gori, a onima za koje važi ne predstavlja neki pretjerani korak naprijed jer su i onako imali taj jedan slobodan dan, a praznicima svakako nijesu radili.

Unija poslodavaca već je podnijela Ustavnom sudu žalbu u kojoj traži da se ocjeni ustavnost člana 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini, kojim je propisano da se trgovina na veliko i malo ne može obavljati nedjeljom i u dane državnih i drugih praznika. Oni tvrde da je odluka u suprotnosti sa Ustavom koji garantuje slobodu preduzetništva, koja se može ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine, prirodnih bogatstava, kulturne baštine ili bezbjednosti i odbrane Crne Gore.

Kakav će epilog ove žalbe biti i da li će se u budućnosti pokazati da su pomenute odredbe zakona ipak dobro rješenje, osteje da se vidi.

B. Knežević