Video
Kombinat aluminijuma (KAP) plaća najskuplju struju u Evropi i uskoro treba da sjednem sa predstavnicima Elektroprivrede (EPCG) i da se dogovorim oko uslova za narednih nekoliko godina, kazao je „Danu” vlasnik te fabrike Veselin Pejović.
Električnu energiju KAP plaća 52 eura po megavat-satu, od čega 38,9 eura EPCG, četiri eura za prenos CGES-u, dok ostatak ide na P DV. Trogodišnji ugovor s EPCG ističe krajem ove godine.
“Trogodišnji ugovor o snabdijevanju električnom energijom ističe krajem ove godine, tako da ću u junu ili julu da sjednem sa predstavnicima EPCG da vidimo šta ćemo u narednih nekoliko godina. Plaćam najskuplju struju u Evropi. Mjesečni račun za struju za mart, koji plaćam Elektroprivredi je 2,2 miliona eura, dok se račun za prenos kreće od 200 do 230 hiljada eura. Talum u Sloveni ji ima subvencije od države i plaća 32 eura struju, dok u Njemačkoj aluminijumske fabrike plaćaju 22 eura”, rekao je Pejović tokom nedavnog obilaska fabrike.
Pejović je kazao da je fabriku preuzeo polovinom 2014. godine kada je cijena aluminijuma na berzi bila 2.200 dolara, a da je poslije dva mjeseca pala na 1.580 dolara. Istakao je da je dosad u K AP uložio između 36 i 40 miliona eura, te da uprkos tolikimulaganjima fabrika i dalje posluje sa minusom.
Da bi KAP prvo doveo na nulu, pa od njega napravio profitabilno preduzeće, Pejović će najprije da do kraja godine otvori fabriku silumina, a početkom 2021. godine planira i otvaranje fabrike bileta. Dosad je u Elektrolizi A remontovao 150 ćelija, a u narednom periodu planira da remontuje još 90 ćelija.
“U fabrici silumina planiram proizvodnju od 30 hiljada tona, u fabrici bileta 70 hiljada tona, dok u Elektrolizi, nakon remonta još 90 ćelija, očekujem proizvodnju od 60 hiljada tona, što je ukupno 160 hiljada tona godišnje. Sada je proizvodnja u Elektrolizi od 36 do 40 hiljada tona godišnje. KAP je sada u minusu, ne može biti u p lusu. Sve ovo radim, otvaram nove fabrike i pogone, kako bi ga doveo na zelenu granu”, rekao je Pejović.
“U ovom trenutku ne postoji legura koju ja ne mogu da napravim u svojoj fabrici. Uložili smo pet miliona u Uniprom enerdži, ali imamo gas. Sjutra kad dođe Alkoa, da pogleda na kojoj opremi ra dim, od mah će da pita šta je energent. Ako kažem mazut ili lož ulje, odmah će preko vrata. Mjesečno smo na mazut i ložulje trošili 280 hi ljada eura, a sada na gas 130 hiljada. Međutim, u gas se stalno mora ulagati, ali sa njime dobijam na proizvodu, odnosno ino kupac ne može da mi reklamira proizvod. Ne može da kaže pojavljuju se čestice, materijal nije dobro pretopljen, jer sam koristio mazut i ulje. To je poenta. Taj problem ne mogu imati, jer reklamacija ne može da postoji sa proizvodnjom na gasu”, istakao je Pejović.
Cilj je, kako je kazao, da u krugu KAP-a bude 10-15 fabrika koje će da prerađuju aluminijum. Sa fabrikom silumina i bileta i 100 hiljada tona proizvodnje u samo te dvije fabrike imaće izvoz od 300 miliona dolara.
“Nema kombinata u svijetu koji može da se održi funkcioniše bez prerade, odnosno sa elektrolizom i proizvodnjom ingota”, naglasio je Pejović.
Na pitanje zašto je dosad uložio samo 40 miliona, s obzirom na to da je prilikom kupovine KAP-a najavio da će do 2019. godine uložiti 76 miliona, kazao je da je jedan od razloga taj što nije mogao da se upiše na imovinu koju je kupio.
“Kad sam uzeo KAP mislio sam da mogu da prevedem imovinu i da sam vlasnik jedan kroz jedan. Međutim, tek nedavnom odlukom Savjeta za privatizaciju je sve riješeno. Četiri godine sam se borio sa velikim mukama i održao sam KAP u najgorem periodu od nastanka aluminijumske industrije”, rekao je Pejović.
Kazao je i da nema namjeru da prodaje KAP.
Preporučeno
“Aluminijum mi je u krvi, to nikada neću da ostavim. Nema potrebe da prodajem KAP. Ovo će da ostane i posle mene, samo u novom ruhu, ne onako kako sam ga zatekao, već po evropskim standardima”, zaključio je Pejović.
