Video
– Primili smo pismo [Crne Gore] i pripremamo odgovor – potvrdila je portparolka Komisije Ana Pisonero za RSE.
Kako su naveli zvaničnici koji su imali uvid u pismo, zvanična Podgorica traži podršku evropskih institucija u procesu diversifikacije kineskog duga i završetka ostatka autoputa.
Izvori iz ove institucije tvrde da su u redovnom kontaktu za podgoričkim vlastima jer postoji volja evropskih zvaničnika da se na neki način pomogne da se omogući održivost javnog duga, ali da ni u jednom slučaju to ne podrazumijeva da će Evropska unija otplatiti dug Crne Gore prema kineskim bankama.
Izvori iz Evropske komisije su ocijenili da su i crnogorske vlasti svjesne da “nema nekog jednostavnog rješenja za njihovu situaciju”.
Kako je rečeno RSE, do kraja aprila bi Evropska komisija trebala poslati odgovor na pismo iz Crne Gore, dok briselski eksperti trenutno rade na mogućim solucijama kako pomoći zemlji u ovoj situaciji.
Jedan izvor iz Komisije je naglasio da su na raspolaganju neki mehanizmi koji se tičnu fiskalne konsolidacije, međutim, da je situacija u Crnoj Gori krajnje specifična, te je stoga u ovom trenutku teško reći sa kakvim rješenjem će izaći Evropska komisija.
Prvi zvanični zahtjev za pomoć stigao tek prošle sedmice
Kako se saznaje, pismo je stiglo nakon uskršnjih praznika, odnosno poslije 5. aprila. Ovo je prvi pismeni zahtjev zvanične Podgorice za pomoć.
Prije toga, u martu, potpredsjednik crnogorske Vlade Dritan Abazović je prilikom prve posjete Briselu, u Evropskom parlamentu zatražio pomoć EU, navodeći da Kina vrši uticaj preko dodijeljenog kredita za dionicu autoputa.
– Kina i Rusija, pitanja o njihovom uticaju, jesu veliki problem. Imamo kredit [kod Kine] u iznosu od jedne milijarde eura. Molimo vas da nam pomognete da vratimo taj novac, da taj zajam zamijenimo zajmom kod neke evropske banke, da sklopimo saradnju sa nekom evropskom finansijskom institucijom i da prekinemo kineski uticaj – rekao je Abazović 17. marta.
Nakon njegovih riječi Brisel je dao do znanja da će “i dalje podržavati Crnu Goru na putu ka članstvu u EU i u tom kontekstu sarađivati sa državom u pronalaženju finansijskih rješenja za njene investicione projekte i osigurati održivost njenog javnog duga”.
EU ne otplaćuje dugove niti državama članicama
Bez obzira na spremnost evropskih institucija da se pomogne Crnoj Gori, zvaničnici EU redovno upozoravaju da se angažovanje u pronalasku solucija nikako ne može shvatiti kao spremnost da se otplati kineski dug.
To je u više navrata rečeno tokom ove sedmice i u javnim nastupima.
Portparol EU Peter Stano je priznao 12. aprila da postoji zabrinutost evropskih institucija zbog socioekonomskih i finansijskih efekata koje neka kineska ulaganja mogu imati u Crnoj Gori jer, kako je rekao, postoji rizik od makroekonomskih disbalansa i zavisnosti od duga.
Međutim, podvukao je da “EU ne vraća kredite koje zemlje uzimaju od trećih strana”.
Ovdašnji zvaničnici podsjećaju da EU u tom smislu nije otplaćivala, niti dugove zemalja članica i s tim u vezi spominju slučaj kada je kineska špediterska kompanija preuzela većinsko vlasništvo najveće putničke luke u Evropi Pirej, kao posljedica dugovanja Grčke.
Preporučeno
Upravo situacija sa lukom Pirej je razlog zbog kog je evropska zastupnica Viola von Kramon upozorila evropske institucije da “nije mudra” odluka da se ne pomogne Podgorici u otplati kredita koju je Crna Gora preuzela od kineskih banaka.
