Video
EK je, u prognozama, saopštila da će BDP u narednoj godini rasti 6,5 odsto, što je više od 3,7 odsto koliko je prognozirala u jesenjem izvještaju.
“Crna Gora je doživjela duboku recesiju prošle godine, jer je covid-19 uzeo veliki danak od ekonomije zavisne od turizma, slabeći spoljnu i domaću potražnju. Djelimični oporavak turizma i investicija predviđa se za ovu godinu, dok će domaćinstva i preduzeća i dalje imati koristi od podrške javnih politika”, navodi se u dijelu izvještaja EK, koji se odnosi na Crnu Goru.
U EK smatraju da bi se ekonomija, bez obzira na trajnu štetu od pandemije na domaće kompanije i radnu snagu, mogla približiti nivou prije pandemije naredne godine, vođena povratkom redovne turističke sezone sa pozitivnim efektima prelivanja na privatnu potrošnju, zaposlenošću i budžetskim prihodima.
“Prihodi Crne Gore od turizma opali su do 3,5 odsto BDP-a u prošloj godini, u poređenju sa 22,2 odsto BDP-a koliko su iznosili 2019. Kolaps turističke djelatnosti pokrenuo je oštru recesiju ekonomije, tačnije pad BDP-a od 15,2 odsto”, podsjetili su iz EK.
U izvještaju se navodi da je pad spoljne potražnje ne samo pogoršao deficit tekućeg računa, nego je imao i široko rasprostranjene efekte širom ekonomije, kao i na zapošljavanje, investicije i javne finansije.
“Da bi podržali građane i privredu, vlasti su usvojile nekoliko paketa ekonomske podrške, uključujući subvencije zarada i privremeno smanjenje poreza za preduzeća i pojedince, što je dovelo do porasta odnosa javnog duga i deficita”, rekli su iz EK.
Uslovi tržišta rada su se, kako se dodaje, pogoršali uprkos mjerama koje je Vlada preduzela da pomogne preduzećima kako bi zadržali radna mjesta.
“Stopa nezaposlenosti u ovoj godini iznosiće 16,5 odsto, dok će se u narednoj godini smanjiti na 15,2 odsto”, prognoze su EK.
U EK smatraju da konstantno visoka stopa infekcija i spor napredak u vakcinaciji protiv covid-19 ugrožavaju ovu ljetnju turističku sezonu, koja je od vitalnog značaja za poboljšanje crnogorskih slabih ekonomskih i fiskalnih izgleda.
“Investicije u osnovni kapital treba da se djelimično oporave u ovoj godini kad planirani javni projekti u transportu i energetici počnu da se materijalizuju i privatne investicije u sektoru turizma i telekomunikacija. Međutim, usporavanje rasta investicija predviđeno je naredne godine, nakon finalizacije prve dionice autoputa Bar-Boljare”, ocijenjeno je u izvještaju.
Očekuje se da će izvoz, posebno usluga, naglo skočiti i ove i naredne godine, dok bi uvoz uslijedio sporijim tempom, posebno naredne godine kada će kraj rada na autoputu smanjiti potražnju za građevinskim materijalom.
“Ponovno aktiviranje ekonomske aktivnosti i uklanjanje putničkih barijera trebalo bi da olakša povratak radnika, posebno u onim sektorima koji su više pogođeni krizom, poput ugostiteljstva, trgovine na malo i smještaja. Međutim, s obzirom na jaki sezonski karakter ovih poslova i likvidaciju nekih preduzeća zbog krize, rast zapošljavanja bi ostao ispod nivoa iz 2019. godine”, smatraju u EK.
Iz EK su naveli da bi ključni specifični rizik mogao biti slabiji ili odloženi oporavak turističkih aktivnosti, s obzirom na njihov dalekosežni uticaj na crnogorsku ekonomiju.
“Štaviše, oslanjanje na politike ograničenja putovanja drugih zemalja, predstavlja ograničenje na vlastiti kapacitet reakcije Crne Gore”, navodi se u izvještaju.
Iz EK su podsjetili da je javni dug Crne Gore premašio 100 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na kraju prošle godine.
“Međutim, bruto javni dug trebalo bi brzo da opada, kako dospjeli dug bude otplaćivan zahvaljujući ranijem akumuliranom depozitu države”, dodali su iz EK.
Prema prognozama EK, javni dug će u ovoj godini iznositi 92,2 odsto BDP-a, a u narednoj 84,2 odsto BDP-a.
Kada su u pitanju zemlje regiona, EK predviđa da će ekonomija Srbije ove godine rasti 5,3 odsto, Hrvatske pet odsto, Slovenije 4,9 odsto, Albanije četiri odsto i Sjeverne Makedonije 3,7 odsto.
Kada je u pitanju naredna godina, EK predviđa rast ekonomije Hrvatske 6,1 odsto, Slovenije 5,1 odsto, Albanije 4,3 odsto, Srbije četiri odsto i Sjeverne Makedonije 3,8 odsto.
Ekonomija EU je prošle godine prosječno pala 6,1 odsto. Ove godine bi trebalo da poraste 4,2 odsto, a naredne 4,4 odsto.
U eurozoni se ove godine očekuje rast ekonomije od 4,3 odsto, a naredne 4,4 odsto.
Najviši rast ove godine trebalo bi da imaju Španija 5,9 odsto, Francuska 5,7 odsto i Hrvatska i Mađarska po pet odsto. Naredne godine najviši rast se očekuje u Španiji 6,8 odsto i Hrvatskoj i Malti po 6,1 odsto.
Preporučeno
Izvršni potpredsjednik EK, Valdis Dombrovskis, kazao je da će sredstva za oporavak i otpornost biti prelomni činilac naredne godine, kada će se javne javne investicije povećati na najviše vrijednosti u posljednjih više od deset godina.
