Video
Panel je okupio guvernere centralnih banaka evropskih zemalja, koji su razgovarali o implikacijama digilnog eura i savremenih platnih inovacija na finansijsku stabilnost i otpornost nacionalnih finansijskih sistema.
Na panelu su govorili Irena Radović, guvernerka Centralne banke Crne Gore, Primož Dolenc, guverner Banke Slovenije i Madis Müller, guverner Banke Estonije i član Upravnog savjeta Evropske centralne banke. Diskusiju je moderirala Zorica Kalezić, viceguvernerka Centralne banke Crne Gore.
Guvernerka Radović je istakla da digitalni euro nije samo tehnološka inovacija, već važan korak u daljoj izgradnji evropske finansijske arhitekture.
„Rana interoperabilnost sa novim evropskim finansijskim sistemima je za Crnu Goru strateški važna, jer integracija u evropsku platnu infrastrukturu za manje ekonomije znači niže troškove transakcija i veću konkurenciju u platnim uslugama. To je istovremeno i pitanje ekonomskog približavanja Evropskoj uniji, jer se stvarna integracija ne odvija tek formalnim pristupanjem, već i postepenim uključivanjem u funkcionalne slojeve jedinstvenog tržišta“, kazala je Radović.
Govoreći o poziciji Crne Gore, guvernerka je podsjetila da je zemlja već integrisana u evropski platni ekosistem kroz SEPA i da trenutno razvija infrastrukturu za instant plaćanja usklađenu sa Eurosistemom (TIPS clone). Istakla je i da je Crna Gora, tokom ovogodišnjih razgovora sa evropskim institucijama, izrazila snažan interes da bude razmatrana kao pilot jurisdikcija za primjenu digitalnog eura u zemljama van eurozone i van Evropske unije koje koriste euro.
„Crna Gora predstavlja prirodno okruženje za testiranje prekogranične upotrebljivosti, interoperabilnosti i uključivosti digitalnog eura – kao potpuno euroizovana ekonomija, sa agilnim finansijskim sistemom, visokim stepenom otvorenosti i kontinuiranim usklađivanjem sa evropskom platnom infrastrukturom“, navela je Radović.
Guverner Banke Slovenije Primož Dolenc ukazao je na transformativni potencijal digitalnog eura, ističući da bi on u godinama koje dolaze mogao redefinisati ulogu javnog novca za evropske građane, prenoseći povjerenje, stabilnost i dostupnost novca centralne banke u digitalno doba.
„Naša vizija nije da narušimo finansijski sistem, već da budemo aktivni akteri njegove transformacije i da ga obnovimo na evropskim osnovama: stvaranjem otporne i suverene platne infrastrukture koja osnažuje građane i privredu, čuva finansijsku stabilnost i obezbjeđuje da koristi inovacija budu podijeljene u cijelom društvu“, kazao je Dolenc.
Guverner Banke Estonije i član Upravnog savjeta Evropske centralne banke Madis Müller istakao je tehnološki i strateški značaj digitalnog eura, naglašavajući da je njegov cilj jačanje Evrope u cjelini. On je naveo da se u Estoniji najmanje 70% plaćanja u fizičkim prodavnicama obrađuje putem međunarodnih kartičnih sistema, te da je, u uslovima sve manje upotrebe gotovine, važno imati savremeno platno rješenje koje funkcioniše širom Evrope.
„Digitalni euro, kao digitalna gotovina, predstavljao bi potpuno novu platnu infrastrukturu, komplementarnu postojećim digitalnim platnim rješenjima. Dostupnost paralelnih i dobro funkcionalnih digitalnih platnih rješenja važna je jer bi dodatno ojačala ukupnu otpornost platne infrastrukture“, kazao je Müller.
Panel guvernera na Adria Future Samitu 2026 poslao je jasnu poruku: budućnost evropskog monetarnog sistema neće zavisiti od jednog instrumenta, već od sposobnosti da različiti slojevi finansijske infrastrukture – od SEPA sistema i instant plaćanja do digitalnog eura i novih rješenja zasnovanih na naprednim tehnologijama – funkcionišu usklađeno, interoperabilno i inkluzivno.
Preporučeno
U tom kontekstu, Crna Gora se prepoznaje kao država koja ne samo da prati evropske tokove, već nastoji da u njima učestvuje pravovremeno i sadržajno, potvrđujući svoju posvećenost modernizaciji finansijskog sistema i daljoj evropskoj integraciji.
