Video
Regionalna trgovina između zemalja Zapadnog Balkana u prethodnom periodu pokazuje veliki rast, što ukazuje na dobar rezultat saradnje zemalja članica unutar Berlinskog procesa, kazao je komesar Evropske unije za politiku susjedstva i pregovore o proširenju Johanes Han na sastanku ministara ekonomije, koji se u okviru Samita zemalja Zapadnog Balkana, održava u Beču.
Preporučeno
Dajući osvrt na prethodne aktivnosti zemalja članica WB6 u okviru Berlinskog procesa, komesar Han je istakao da je proces neophodno ubrzati i da nisu potrbne velike promjene kako bi sve zemlje bile saglasne sa predloženim, a sve u korist građana zemalja članica WB6.
Teme današnjeg ministarskog sastanka u Beču, kojem je prisustvovala i ministarka ekonomije Dragica Sekulić, bile su: Zajednički pristup digitalizovanom Zapadnom Balkanu; Regionalni ekonomski prostor – napredak i budući koraci; Mala i srednja preduzeca i start up-ovi – proširen i olakšan pristup finansijskim sredstvima.
Ministarka Sekulić je kazala da će Crna Gora biti u potpunosti posvećena realizaciji aktivnosti iz Višegodišnjeg akcionog plana regionalnog ekonomskog prostora (MAP REA), u skladu sa planiranim rokovima.
„Crna Gora je realizovala visok procenat aktivnosti planiranih za period nakon samita u Trstu, u sve četiri MAP REA komponente: trgovina, investicije, mobilnost, digitalizacija. Kada je riječ o trgovini, Crna Gora je ratifikovala CEFTA Dodatni protokol 5 u decembru prošle godine i podržala tekst Dodatnog protokola 6 o trgovini uslugama, kao i dala svoj doprinos u započinjanju pregovora o primjeni mehanizma za rešavanje trgovinskih sporova – Dodatni protokol 7“, kazala je ministarka Sekulić.
Ona je podsjetila da je Regionalni Program investicione reforme (RIRA) usvojen od strane predstavnika WB6 zemalja na ministarskom sastanku održanom u maju ove godine.
“Crna Gora je počela da radi na razvoju nacionalnog Akcionog plana za implementaciju RIRA-e i u procesu smo formiranja radnih grupa za njegovu implementaciju. Kada je u pitanju digitalna agenda, ubrzano radimo na mapiranju nacionalne širokopojasne infrastrukture“, kazala je ministarka Sekulić.
Učesnici sastanka saglasili su se da postoji potreba za većom podrškom malim i srednjim preduzećima (MSP), naročito u dijelu ženskog preduzetništva, ali i drugih oblika, a sve u cilju pružanja doprinosa stabilnosti regiona.
„Zemlje članice WB6 shvataju važnost pružanja finansijske podrške MSP i na vrijeme su prepoznale neophodnost obezbjeđivanja internacionaling fonoda i sredstava u cilju pokretanja, razvoja i jačanja sektora MSP u svakoj od zemalja ponaosob“, zaključeno je na sastanku.
Ministarka Sekulić je kazala da mala i srednja preduzeća predstavljaju glavni motor ekonomskog razvoja Crne Gore, i da je na osnovu toga Vlada stvorila brojne programe finansijske i tehničke podrške domaćim i stranim privrednim subjektima.
„Ministarstvo ekonomije je nedavno osnovalo Direkciju za investicije, razvoj malih i srednjih preduzeća i upravljanje fondovima EU, koja predstavlja one-stop-shop za sve privredne subjekte kada je u pitanju pružanje informacija i savjetodavna podrška. Svjesni smo da je jedan od uslova za podizanje konkurentnosti poslovnog okruženja, prije svega, jačanje domaćeg privrednog sektora“, kazala je ministarka Sekulić.
Ministarka je istakla da je neophodno raditi i na promociji MSP i njihovog razvoja, kako bi se ojačala sigurnost u privatni sektor i povjerenje u privatne poslodavce. Takođe, ukazala je na neophodnu tehničku pomoć u promociji i podršci MSP u dijelu njihove stabilnosti, profitabilnosti i stubu razvoja zdrave ekonomije.
Današnjem sastanku prisustvovali su ministri Vlada Srbije, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, kao i predstavnici međunarodnih institucija – EBRD, OECD, KfW, Svjetska banka, RCC, a učešće su uzeli i ministri u Vladama Velike Britanije, Francuske, Bugarske, Poljske.
U sklopu današnjeg sastanka u Beču, Investiciono-razvojni fond Crne Gore (IRF CG) i Evropska banka za obnovu i razvoj potpisali su prvu tranšu finansijskog ugovora u iznosu od 100 miliona eura, dok je ukupna vrijednost kreditne podrške 150 miliona eura.
