“Postoji dosta stvari koje mi ne sporimo ali postoje stvari koje mislimo da nisu činjenično tačne u vašem istraživanju, ne iz loše namjere, nego bismo da prođemo stvari koje su stvarno kompleksne”, rekao je Spajić.

Ukoliko je inflacija inputa 29 ili skoro 30 odsto, a inflacija outputa 31 odsto, Spajić je upitao “zar nije logično tvrditi da su suštinski inputi jedini dio inflacije”.

“Ako je 29 trošak inputa porastao, sve ostalo je dva odsto. Može se reći da je input najveci razlog inflacije”,  rekao je Spajić.

Prema njegovim riječima najveći trgovački lanci su im rekli da su imali do milion i po eura uštede po osnovu Programa Evrope sad 1, te im je trošak bruto zarade bio toliko manji zbog ES1.

“Kada smo pričali sa trgovinskim lancima, oni su nam rekli da su imali uštede zbog Evrope sad 1. Najveći trgovinski lanac ima milion i po uštedu po osnovu Evrope sad 1. Za druge je bilo u rasponu od 400 i nešto hiljada do milion i po”, rekao je on.

“Upola smo smanjili doprinose i suštinski dokazali da su svi imali uštede. A takođe smo imali podatke Svjetske banke SB da je siva ekonomija harala i da niko nije imao tačnu bruto zaradu. Imali smo divlju ekonomiju na tržištu rada. Naše bruto zarade nisu tada bile tačne. U prosjeku 100-150 eura je bilo na ruke. Zato se na bankarskim računima pojavio taj keš”, naveo je Spajić.

On je kazao da je prije ES1 bilo 210.000 stvarno zaposlenih, a danas taj broj iznosi 287.000.

Spajić je istakao da je od tog broja ogroman broj radnih mjesta legalizovan.

“Slažemo se da su 2021. trgovački lanci imali pad zbog povećanja inputa. Trgovci nijesu stigli da reaguju. Zato su im pale marže u 2022. U 2023. se već oporavljaju marže. Po čemu to vidimo-neto profit je skočio tri puta za 2-3 godine”, tvrdi Spajić.

Premijer je saopštio da je inflacija u novembru, decembru i januaru u prosjeku niža od EU zone nakon Programa Evropa sad 2.

“To govori da neto zarade ne ulaze u trošak preduzeća. Naše povećanje potražnje ne utiče na povećanje inputa”, kazao je on.

Skok u potražnji, naveo je Spajić, nije napravilo skok u inflaciji, bruto zarade su napravile uštedu trgovcima, nisu povećale inflaciju.

“Ono što se povećalo su inputi”, rekao je on.

Za 2022. godinu marža trgovačkih lanaca nije doprinela povećanju cijena, složili su se premijer i prof. dr Maja Backović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta.

Prof. dr Mijat Jocović dekan Ekonomskog fakulteta kaže da premijer ima kontradiktorne izjave.

“Kao ekonomista kažete da je studija prihvatljiva, a kao premijer sramna. Više volim da pričam sa Vama kao sa ekonomistom. Kakvo društvo pravimo ako kažemo da su profesori nekompetenti i da nemaju svoj stav. Ova studija otvara pitanje a to je pitanje karaktera ekonomskih institucija koje stvaramo u Crnoj Gori”, kazao je Jocović Spajiću.

On pita kakva je mjera ograničavanja marži.

“Suština su monopoli. Da li postoje u bilo kojim tržištima monopoli? Da li su profiti biznisa nesrazmjerni”, upitao je Jocović.

Spajić je rekao da se jako dobro osjeća tokom ove diskusije.

“Slažem se u dijelu studije koja kaže da povećanje inflacije hrane bila 90 i nešto odsto uvoznog karaktera. Evropa sad 1 nije imala uticaja na inflaciju. Pobijte me argumentom. Biznisi kažu da im je cijena rada pala, a trgovinski lanci kažu da su im fiksni troškovi pali, a jedino su porasli troškovi imputa”, navodi Spajić.

On tvrdi da niko nije pobio ključni argument a to je da su u Analizi koristili podatke Monstata koji nisu bili tačni.

Savjetnik premijera Branko Krvavac kazao je da je od doprinosa povećan prihod od 50 odsto zbog ES1.

“Siva ekonomija u 2021. bila 50 odsto. Mislim da je samo Moldavija bila ispod nas”, rekao je Spajić.

Spajić je osvrćući se na po njemu spotno istraživanje kazao da mi koristimo podatke iz 2021.

“Nije tačno da su zarade uticale na cijene. ES1 nema veze sa inflacijom”, tvrdi Spajić.

On je najavio da će raditi na smanjenju zaposlenih u javnoj upravi.

Baćović: Mala promjena u sektoru trgovine brutalno se odražava na BDP

Profesorica Baćović je prezentovala zaključke analize “Makroekonomski ambijent u Crnoj Gori 2021-2023.

“Nominalni rast BDP-a: 13,63 odsto, u sektoru trgovine 43,25 odsto. Realni rast BDP-a: 5,1 odsto, u sektoru trgovine 22 odsto. Rast nominalnih zarada: 19,1 odsto ukupno, 30,3 odsto u sektoru trgovine. Smanjena produktivnost rada: BDP po zaposlenom radniku raste 3,3 odsto ukupno, četiri u sektoru trgovine”, navela je ona.

Naglasila je da kad zarade rastu brže od produktivnosti rada, to dovodi do rasta cijena.

“Rast uvoznih cijena: 16,3 odsto ukupno, 25,76 odsto u kategoriji hrane i pića. Rast cijena: 22,2 odsto ukupno, 31,7 odsto u kategoriji hrane i pića. Cijene uvoznih primarnih proizvoda i rast zarada u sektoru trgovine doprinose rastu cijena hrane i pića više nego ukupnom CPI”, neki su od rezultata Analize koju je predstavila Baćović.

Aanaliza poslovanja u sektoru trgovine – procjene uticaja limitiranja marži se navodi da preduzeća koja posluju u kategoriji hrane (bezalkoholnih pića i proizvoda za ličnu njegu) prema posebnim oznakama u prosjeku čine 17,3 odsto ukupnog prometa u trgovini na malo.

“Simulirano je pet scenarija, u zavisnosti od težine uvođenja i nivoa uticaja u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića na primjenu ograničenja marži. Preovlađujući uticaj scenarija je da bi ograničenje marži onemogućilo do 60 odsto proizvoda iz kategorije prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića, dok bi drugi dio prešao cjenovni CTP mehanizam ili bio integrisan. Uključuje 31 odsto proizvoda, letargično 40 odsto, a preostali scenarij na 13 odsto proizvoda”, kazala je Baćović.

Analiza pokazuje da ograničavanje bruto marže na 15 odsto u prosječnom kumulativnom lancu prehrane (bezalkoholnih pića i proizvoda za ličnu njegu) dovodi do smanjenja neto marži na 4,1 odsto (2022.), dok je ranije prosjek iznosio sedam odsto do 7,2 odsto.

“Godišnja razlika na nivou sektora trgovine iznosi -tri odsto (-7,87 odsto), a najvažniji broj prevođen je agregacioni marži”, navodi se u analizi.

Ekonomski fakultet nedavno je objavio analizu po kojoj je glavni razlog rasta cijena prehrambenih proizvoda od 2021. do 2023. godine povećanje proizvođačkih i uvoznih cijena, ali i rast bruto zarada kod velikih trgovaca, što su mogli nadoknaditi jedino povećanjem marži.

Spajić je nakon toga poručio da je analiza Ekonomskog fakulteta sramotna, a on i Krvavac su pozvali Ekonomski fakultet da organizuje raspravu o cijenama i poslovanju trgovinskih preduzeća.