Video
Državna zajednica Srbija i Crna Gora prestala je da postoji u maju 2006. godine, ali jedno zajedničko preduzeće ovih država opstalo je do dan danas. Riječ je o Kontroli letjenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) koja prati sva dešavanja na srbijanskom i crnogorskom nebu. Za portal Standard, predstavnici SMATSA ističu da će ove godine biti oboren rekord u preletima aviona kojih će biti i preko 3.000 dnevno, čemu će najviše doprinijeti porast saobrćaja zbog ljetnje turističke sezone u našoj državi.
Preporučeno
Za vazdušni prostor ne važe zemaljske granice. Pa tako, SMATSA, osim Srbije i Crne Gore kontroliše i nebo u dijelu Južnog Jadrana i 55% vazdušnog prostora Bosne i Hercegovine.
Avio saobraćaj je sve kompleksniji, a u Kontroli letjenja Srbije i Crne Gore su nam kazali da su sati sa po 200 i više aviona na nebu koje kontrolišu postali svakodnevnica.
“Kontrolori letjenja Centra kontole letjenja Beograd su u utorak, 10.7.2018. bezbjedno i bez kašnjenja pružili uslugu rekordnom broju vazduhoplova u jednom satu. Naime, u periodu od 12-13 časova po lokalnom vremenu prostor nadležnosti Centra kontrole letjenja Beograd koristio je 221 vazduhoplov. Sati sa po dvije stotine aviona su postali svakodnevica za oblasne kontrolore letjenja koji svoje zadatke izvršavaju na bezbjedan i profesionalan način, i pored činjenice da se saobraćaj odvija u ekstremno teškim meteorološkim prilikama, što kontrolorima dodatno usložnjava posao“, objasnili su nam u Kontroli letjenja.
Kako su kazali, povećani obim saobraćaja zabilježen na svim područnim aerodromima, dok saobraćaj u preletu bilježi istorijske rekorde u svim kategorijama.
“I ove godine, očekujemo da oborimo rekord u preletima, više od 3.069 aviona u jednom danu, čemu će značajno doprinijeti i očekivani porast saobraćaja tokom ljetnje turističke sezone“, ocijenili su u Kontroli letjenja.
Iz pomenutih razloga, dodaju u SMATSA, velika novčana sredstva se ulažu u razvoj vazdušnog saobraćaja Crne Gore.
“Neka od ulaganja su: rekonstrukcija objekta aerodromske kontrole letjenja Tivat, nabavka i instalacija D-VOR sistema na lokaciji aerodromske kontrole letjenja Podgorica, nabavka i instalacija sistema za instrumentalni prilaz na aerodromu Tivat, nabavka i instalacija Sistema za govornu komunikaciju – Aerodromska kontrole letjenja Tivat, rekonstrukcija EE infrastrukture za potrebe aerodromske kontrole letjenja Tivat, unapređenje hardvera i softvera TopSky sistema sa proširenjem sistema na lokacijama Podgorica i Tivat, nabavka i instalacija Fallback sistema – faza 1 ( Aerodromska kontrola letjenja Podgorica), i unapređenje Fallback sistema – faza 2 (Aerodromska kontrola letjenja Podgorica). U narednom periodu, uradićemo projekat za izgradnju radarske stanice Vrsuta kao i rekonstrukciju objekta Kontrole letjenja u Podgorici“, saopštili su nam u Kontroli letjenja.
Ni Srbija ni Crna Gora ne prihoduju od naplate usluga preleta, već se prihod koristi za troškove bezbjednog vođenja vazduhoplova i unapređenje vazdušnog saobraćaja u zoni odgovornosti.
“Postoje i indirektna davanja u budžete dvije države (oko 25 miliona eura u Srbiji i 2-3 miliona eura u Crnoj Gori)“, rekli su.
SMATSA nagrada za Jedninstveno evropsko nebo
Kontrola letjenja Srbije i Crne Gore dobila je nagradu Evropske komisije “Jedinstveno evropsko nebo 2019” za multinacionalni projekat uspostavljanja zajedničkog vazdušnog prostora jugoistočne Evrope (SECSI) koji je pušten u operativnu upotrebu 1. februara 2018.godine. Partnerima u projektu, a to su uz SMATSA i pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi iz Austrije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, priznanje je dodjelila Evropska komisija u kategoriji poboljšanja u saobraćajnoj mreži.
Nagrada je dodjeljena na prigodnoj svečanosti u okviru Svjetskog kongresa industrije upravljanja vazdušnim saobraćajem (World Air Traffic Management Congress) koji se održava u Madridu 12. – 14. marta. Projekat prevoznicima pruža mogućnost izbora najkraćih ruta između središnje i jugoistoćne Evrope, uključujući vazdušni tok prema Turskoj i dalje prema Bliskom Istoku. Time doprinosi zaštiti prirode kroz smanjenje potrošnje goriva i emisije gasova uz kraće vreme letjenja. Potencijalne uštede u jednom danu iznose do 1940 NM pređene udaljenosti, 285 minuta leta, uz smanjenje potrošnje goriva od 8.000 kg i emisije CO2 od 25.500 kg. Projekat doprinosi ostvarenju ciljeva EK u pogledu uspostavljanja vazdušnog prostora slobodnih ruta širom Evrope i ispunjava zahteve korisnika iz vazdušnog prostora vezano za mogućnost izbora više ruta prema istim odredištima.
Takođe, projektom koji je podržao i Eurocontrol stvoren je jedan od najvećih prekograničnih vazdušnih prostora slobodnih ruta u Evropi i značajan je korak prema ostvarenju zajedničkog evropskog vazdušnog prostora slobodnih ruta do 2022.godine.
N.D.L.
