Video
Stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori je gotovo dvostruko veća u odnosu na prosjek Evropske unije, a stopa dugoročne nezaposlenosti je tri puta veća nego u EU. U Programu dostojanstvenog rada 2019-2021. za Crnu Goru konstatovano je da nezaposlenost u protekloj deceniji samo neznatno opala sa 19 odsto 2007. na 14,2 odsto 2018. godine, dok je u EU prosjek 7,3 odsto, piše Dan.
Preporučeno
U ovom dokumentu se konstatuje da nijesu dostupni pouzdani skoriji podaci o neformalnom zapošljavanju, ali da se procjenjuje da je 25 do 33 odsto zaposlenosti neformalno.
“Što se tiče neformalnih preduzeća, 31 odsto formalnih preduzeća navodi da je konkurencija neformalnih preduzeća velika prepreka za poslovanje”, navodi se u programu.
Konstatuje se da ne postoje razlike u stopama nezaposlenosti žena i muškaraca, ali je zabrinjavajuće da je udio dugoročne nezaposlenosti veoma visok (80 odsto svih nezaposlenih) i da je stopa dugoročne nezaposlenosti tri puta veća nego u EU (12 odsto prema četiri procenta).
“Nezaposlenost mladih između 15 i 24 godine starosti je opala sa 39 odsto 2007. na 26,8 odsto 2018. godine, ali je i dalje prilično visoka (prosjek EU iznosi 16,8 odsto za prošlu godinu). Manja je vjerovatnoća da će se mlade žene zaposliti u odnosu na mlade muškarce, dok kod žena postoji veći rizik da upadnu u kategoriju mladih koji nijesu zaposleni, niti su u fazi obrazovanja ili obuke”, konstatovano je u analizi.
U Programu se navodi da je stopa zaposlenosti stabilno rasla sa 47 odsto 2006. na 58,2 odsto 2018, a to je i dalje daleko ispod prosjeka EU 71 odsto ili zacrtanih 75 odsto, kako je definisano u strategiji Evropa 20, koja predstavlja agendu EU za rast i radna mjesta tokom tekuće decenije.
“Poboljšanja u stopi nezaposlenosti rezultat su povećanja zaposlenosti i smanjenja broja radno sposobnog stanovništva zbog demografskih faktora. Postoji značajan jaz u stopama zaposlenosti 42,5 u odnosu na 56,8 odsto za žene, odnosno muškarce za 2018. rodni jaz u zapošljavanju nije se promijenio u protekloj deceniji i za nijansu je iznad EU prosjeka 11 odsto”, piše u ovom dokumentu.
Konstatovano je da su migracije niže nego u drugim zemljama Zapadnog Balkana, ali da su i dalje značajne.
“Emigranti čine 20 odsto stanovništva i ovaj udio se ne smanjuje od 2010. emigranti su uglavnom mlade i dobro obrazovane žene i muškarci, sa srednjim ili visokim obrazovanjem, bez značajnih rodnih razloga. Na dugi rok, emigracija u inostranstvo može negativno uticati na izglede za rast zemlje, pri čemu neki sektori (npr. turizam) već pokazuju nedostatak radne snage”, upozoreno je u dokumentu.
