Te akcije Instituta Tosčelik je prodao 17. maja za 13,9 hiljada eura Budvaninu Savu Martinoviću, u transakciji koja je obavljena na vanberzanskom tržištu (OTC) Centralnog klirinško depozitarnog društva (CKDD).

Sadašnja lista akcionara Instituta

OTC je sekundarno tržište za trgovanje finansijskim instrumentima koje organizuje CKDD time što obezbjeđuje sistem trgovanja koji omogućava pregovaranje između prodavca i kupca finansijskih instrumenata u cilju zaključenja transakcije.

Turska kompanija uknjižila je, nakon kupovine imovine željezare od stečajne uprave, svu imovinu nekadašnje željezare, koju su platili sredinom 2012. godine. 15,1 milion eura. Željezara je, inače, otišla u stečaj na zahtjev radnika.

Saldirana transakcija akcijama Instituta

Zaboravnost ili namjera 

Nije poznato zašto predsjednik EPCG Milutin Đukanović, čija je to bila ideja, pri kupovini imovine željezare krajem prošle godine nije insistirao na preuzimanju kompletne imovine, uključujući i tih sedam odsto akcija Instituta, mada je za imovinu željezare platio Turcima pet miliona eura više nego što su oni dali deset godina ranije.

EPCG i turska kompanija Tosjali zaključile su 30. decembra prošle godine ugovor o kupovini imovine bivše željezare Tosčelik Nikšić po cijeni od 20 miliona eura, od čega je 15 miliona obezbijeđeno sredstvima Vlade, koja je u septembru prošle godine kupila 3,34 miliona akcija EPCG za skoro 15 miliona eura. Vlada je prethodno dala saglasnost da EPCG prodaje deset odsto svojih akcija na berzi, kao i da izvršna vlast može da otkupi te emitovane dionice.

Lista akcionara Instituta od 15. maja

Država sa svojim fondovima je vlasnik 51 odsto akcija Instituta, od čega je sama država vlasnik 19,11 odsto akcija Instituta, Fond PIO ima udio od 19,03 odsto, Zavod za zapošljavanje je vlasnik 6,34 odsto akcija Instituta, Fond za obeštećenje vlasnik je 5,3 odsto akcija, dok je u posjedu same Vlade 1,31 odsto akcija Instituta.

Da je sedam odsto akcija Instituta preuzela državna energetska kompanija, država, odnosno Vlada bi praktično kontrolisala 58 odsto kapitala Instituta za crnu metalurgiju.

Zaštitni zunak

Zaštitni znak Vlade u tehničkom mandatu je upravo ponovna kupovina akcija koje su u masovnoj vaučerskoj privatizaciji i kasnije u berzanskim transakcijama kupile privatne osobe ili kompanije. Abazovićev kabinet je krajem prošle i u ovoj godini donio nekoliko odluka kojim je uvećan vlasnički udio države u pojedinim preduzećima i najavio da će u državno vlasništvo vratiti sve do čega stignu, pa je interesantno zašto su propuštili priliku da uvećaju vlasnički udio u Institutu za crnu metalurgiju.

Krajem prošle i početkom ove godine odlazeća vlada je parama iz budžetske rezerve kupila 24,49 odsto akcija Luke Bar za 12,43 miliona eura. Tako je većinski udio u kapitalu Luke od 54 odsto uvećala na 78,5 odsto, bez valjanog obrazloženja. Tvrdili su, naime, da im je to potrebno da bi mogli odlučivati o sudbini te kompanije, što su mogli i sa 54 odsto vlasništva.

Vlada je akcije barske kompanije kupovala po prosječnoj cijeni od 90 centi i samo što je završila akviziciju, cijena se strmoglavila na trenutnih 57 centi na berzi.

Iz Ministarstva finansija tvrde da to nije razlog za zabrinutost, jer je ,,opšte poznato da je berza uvijek nepredvidiva“.

” Namjera Vlade je bila da promijeni vlasničku strukturu do 100 posto udjela u Luci Bar, kako bi postala važno čvorište logističkog sistema u Jugoistočnoj Evropi, jer je jedna od najprofitabilnijih firmi ovog profila i lider u postavljanju novih standarda kvaliteta, profesionalnosti, pouzdanosti i konkurentnosti u oblasti lučkih usluga”, kazali su ranije iz Ministarstva finansija.

Potom je Vlada preuzela gradsku luku u Budvi, trajektnu liniju Kamenari – Lepetane i najavila kupovinu drugog lučkog operatora u Baru.
Vlada je krajem maja ušla u vlasničku strukturu Montenegroberze, kupujući od Atlas banke u stečaju 197 akcija Montenegroberze, po cijeni od 600 eura po dionici. Vrijednost transakcije je iznosila 118,2 hiljade eura, a procentualno učešće akcija u blok trgovini u ukupnom broju dionica Montenegroberze je iznosilo 5,7924 odsto.

Transakcija je obavljena 25. maja, a stečajni upravnik Atlas banke Mirko Radonjić kazao je ranije Pobjedi da je nalog za prodaju 118 akcija Montenegroberze dao VIP broker 24. maja, dan prije hitne telefonske sjednice Vlade na kojoj je odobrena kupovina, koja je obavljena 25. maja u 13.35 sati.

– Mi smo dan prije dali ponudu, pa ko se javi neka mu je srećno – objasnio je Radonjić Pobjedi tu transakciju.

Ta odluka je još jedan korak Crne Gore dalje od ulaska u EU, gdje nijedna država nema vlasništvo u berzi. Za sada, osim Montenegroberze, države su akcionari samo još u Šenženskoj, Šangajskoj, Istanbulskoj i Taškentskoj berzi.