Video
Govoreći u emisiji TVCG, Turković je rekao da iz Ministarstva finansija ne „duvaju nikakvi novi vjetrovi” kada je riječ o Euro modelu.
„Ministar finansija je resorni ministar koji vodi politiku Ministarstva finansija i brine se za održivost javnih finansija. Ja, kao državni sekretar i njegov pomoćnik, u potpunosti pokušavam da pomognem i razumijem stavove ministra”, kazao je Turković.
On je dodao da u emisiju nije došao bez dogovora sa ministrom.
„Ja ne bih bio ovdje večeras da nijesam, po dogovoru sa ministrom, došao da raspravljamo o projektu, odnosno Euro modelu, koji će se sprovesti u budućnosti”, rekao je Turković.
Prema njegovim riječima, svi su na „jednom fonu” kada je riječ o poboljšanju standarda građana, ali se mora voditi računa i o stabilnosti javnih finansija.
„Ono što želim na početku da kažem jeste da će računica biti jasna najkasnije do 15. novembra, kada imate zakonsku obavezu Vlade da preda predlog budžeta Skupštini, a Skupština od 15. novembra do 31. decembra da usvoji taj predlog budžeta”, kazao je Turković.
Na pitanje kada će ministar finansija izaći sa konačnim stavom o Euro modelu, Turković je rekao da na to ne može da odgovori u njegovo ime.
„Mislim da je to pitanje za ministra. Ja ne mogu stvarno odgovarati u ničije ime, ali, kažem, imaćemo predlog budžeta, imaćemo cilj, jasnu računicu u budućem periodu”, poručio je Turković.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Nikola Milović kazao je da je najveći problem Euro modela to što, kako tvrdi, javnosti ni dvije sedmice nakon predstavljanja programa nije ponuđena ozbiljna ekonomsko-finansijska računica.
„Do dana danas nemamo nijednu ozbiljnu računicu koju smo trebali da dobijemo od nadležnih organa, prvenstveno premijera i onih koji su zaduženi za to”, rekao je Milović.
On je kritikovao i način na koji je Euro model predstavljen i usvojen na sjednici Vlade.
„Način na koji je predstavljen Euro model, način na koji je crnogorska javnost saznala o tome, način na koji je donesena sjednica, način na koji je to na sjednici predstavljeno, moram reći, skandalozan je”, kazao je Milović.
Prema njegovim riječima, riječ je o programu vrijednom više milijardi eura u naredne četiri godine, zbog čega smatra da je morao biti predmet ozbiljnije rasprave.
„Ovdje se donosi program koji je težak više milijardi eura u narednom periodu od četiri godine, preko WhatsApp grupe”, rekao je Milović.
Milović je naglasio da DPS nije protiv povećanja zarada, već da je ključno pitanje održivost takvog povećanja.
„Demokratska partija socijalista, niti iko u ovom studiju, ja mislim, niti ijedna politička partija, nije protiv povećanja plata. To je ono što mora da se kaže jasno i glasno”, poručio je Milović.
Dodao je da treba utvrditi šta stoji iza najavljenog povećanja zarada i koliko dugo ono može biti održivo.
„Za povećanje smo plata, ali moramo da vidimo šta stoji iza toga i koliko će te veće plate, za koje se odluče i socijalni partneri i Vlada, biti održive i u kojem roku će biti održive”, rekao je Milović.
Poslanik Pokreta Evropa sad (PES) Tonći Janović kazao je da se ne slaže sa ocjenama da Euro model nema uporište u prethodnim rezultatima, navodeći da su programi Evropa sad 1 i Evropa sad 2 sprovedeni na sličan način i da su, prema njegovim riječima, dali dobre rezultate.
„Imali smo Evropu sad 1 i Evropu sad 2 na potpuno identičan način. Preslikani modeli koji su se sproveli ne uspješno, nego i više nego uspješno, a to potvrđuju i ove brojke”, rekao je Janović.
On je naveo da se ranija upozorenja o otpuštanjima radnika, gašenju firmi i kolapsu javnih finansija nijesu ostvarila.
„Imali smo upozorenja da ćemo doživjeti grčki scenario. Imali smo upozorenja da ćemo doživjeti kolaps javnih finansija, i ništa se od toga nije desilo”, rekao je Janović.
Govoreći o penzionerima, Janović je kazao da oni nijesu ostavljeni po strani i da rast zarada utiče i na budući obračun penzija.
„Kada rastu plate, kada vam rastu bruto plate, sjutra vam je penzija veća. Veći vam je obračun penzije”, rekao je Janović.
Na pitanje o periodu između početka primjene Euro modela i narednog usklađivanja penzija, Janović je rekao da postoji opravdana bojazan zbog tog „vakum prostora”, ali je naveo da je premijer najavio uplatu od 100 eura svakom penzioneru.
„Za taj vakum prostor postoji opravdana bojazan i za to je premijer najavio da će 100 eura svakom penzioneru biti uplaćeno”, kazao je Janović.
Dodao je da se penzije više ne usklađuju tri, već četiri puta godišnje.
„Dakle, i to je dodatna mjera. Opet vam kažem, mislim da je ova Vlada prva u istoriji koja vodi računa u ovolikoj mjeri o penzionerima”, rekao je Janović.
Predsjednik Unije poslodavaca Crne Gore (UPCG) Slobodan Mikavica kazao je da poslodavci podržavaju cilj Euro modela – povećanje zarada i životnog standarda – ali da ne prihvataju način i rokove u kojima je program postavljen.
„Unija poslodavaca je za cilj koji ovaj Euro model postavlja: povećanje standarda, povećanje zarada”, rekao je Mikavica.
On je naveo da je UPCG i ranije zagovarala rast zarada, ali kroz postepen proces, uz dijalog sa sindikatima i Vladom.
„Očekivali smo da ovaj proces ide postepeno. S druge strane smo protiv, apsolutno, Euro modela kako je postavljen, u rokovima i na način kako je postavljen”, kazao je Mikavica.
Govoreći o Euro modelu, Mikavica je kazao da je na sastanku sa premijerom, kojem je prisustvovalo oko 140 poslodavaca, iznesen veliki broj primjedbi i bojazni.
„Razgovaralo se i izražene su razne ideje, bojazni, iz svog ugla gledano, jer svaka djelatnost ima svoje specifičnosti’, naveo je Mikavica.
Kako je dodao, zaključak je bio da je potrebno više vremena za razgovor o programu.
„Bilo je predloga da to ide na tri godine, postepeno po 30 odsto. Međutim, fokusirali smo se oko realne priče, a to je godina dana”, rekao je Mikavica.
Na pitanje da li to znači da poslodavci prihvataju Euro model ako bi njegova primjena počela 2028. godine, Mikavica je odgovorio da ne prihvataju model u tom obliku, već rast zarada uz dodatne mjere.
„Ne Euro model. Prihvatamo povećanje zarada, prihvatamo rast zarada, prihvatamo rast standarda, uz mjere o kojima treba da razgovaramo”, kazao je Mikavica.
Na dodatno pitanje da li ovakav Euro model prihvataju u bilo kojoj varijanti, odgovorio je odrično.
Mikavica je upozorio da bi preveliko opterećenje privrede moglo ugroziti opstanak pojedinih kompanija.
„Ako sad napravite taj neki disbalans, pa uzmete mnogo više nego što je to realno u ekonomskim modelima i date u potrošnju, na taj način ćete ugroziti opstanak kompanija i dugoročno napraviti štetu upravo i samim tim zaposlenima”, kazao je Mikavica.
Ekonomski analitičar iz Hrvatske Damir Novotni ocijenio je da Euro model može imati smisla u kratkom roku, ali da dugoročno ne može počivati samo na intervencijama države i rastu zarada bez povećanja produktivnosti.
Govoreći o iskustvu Hrvatske nakon ulaska u Evropsku uniju, Novotni je kazao da je u prvim godinama članstva iz te zemlje iselilo između 300.000 i 350.000 ljudi.
„Ti se ljudi sada polako vraćaju jer su se uslovi rada i produktivnosti polako podizali. Dakle, došlo je do konvergencije prema središnjem dijelu EU, naročito nakon ulaska u euro područje”, rekao je Novotni.
Prema njegovim riječima, model koji je predložio crnogorski premijer može funkcionisati u kraćem periodu, ali ne može biti trajno rješenje.
„Model koji je premijer Crne Gore predložio ima smisla u nekom kraćem roku, ali ne može biti dugoročan. Vlada ne može beskonačno intervenisati”, rekao je Novotni.
On je kazao da Crna Gora trenutno nije prezadužena i da je „grčki scenario” daleko.
„Crna Gora nije prezadužena zemlja u ovom trenutku, sa 58 odsto javnog duga u odnosu na BDP. To je daleko niže od prosjeka euro područja, gdje je 88 odsto BDP-a javni dug. Grčki scenario je jako, jako daleko”, rekao je Novotni.
Na kraju je upozorio da će dugoročna održivost programa zavisiti od rasta produktivnosti.
„Ako ne bude rasta produktivnosti, ovaj model će zaista završiti u povećanju javnog duga i neće imati dugoročnog učinka na povećanje standarda građana Crne Gore”, zaključio je Novotni.
Preporučeno
