Video
Državni platni bilans roba i usluga na kraju 2018. godine bio je u minusu 793 miliona eura, pokazuju preliminarni podaci Centralne banke Crne Gore, pišu Dnevne novine.
Preporučeno
Ključna stavka koja je uticala na ovakav rezultat je uvoz koji je tokom dostigao vrijednosti od skoro 2,49 milijardi eura. S druge strane, zahvaljujći prihodima od turizma koji su za nepuni milion prebacili milijardu eura, ublažena je strana rashoda ovog tekućeg računa.
Kada su u pitanju prihodi države, oni su za isti period iznosili 46,3 miliona, a rashodi 13,2 miliona eura, ne brojeći izdatke kapitalnog računa koji je na to “dodao” još 45 miliona eura.
Ukupne rezerve Centralne banke Crne Gore na kraju 2018. godine dosegle su 203,1 milion eura. Takođe, eventualne standardne greške i omaške u kreiranju cjelokupnog platnog bilansa prema metodologiji Međunarodnog monetarnog fonda, za prošlu godinu iznose 81,7 miliona eura.
Preliminarni podaci pokazuju da se investicijama stranih državljana u Crnu Goru slilo 843,1 milion eura, što predstavlja najveći iznos još od rekordne 2009. godine kada je ta stavka iznosila 1,22 milijarde eura.
Ipak, iz zemlje se odlilo čak 515,5 miliona eura, što predstavlja ovakav izdatak od sticanja nezavisnosti, pa je neto iznos stranih direktnih investicija u 2018. bio 327,6 miliona eura ili samo 38,9 odsto ukupnih prihoda po ovoj stavci.
Najveći dio od 820 miliona eura priliva sredstava stranih državljana odnosio se na ulaganja u raznorodne kompanije i banke 337,2 miliona eura, dok nešto manje 300 miliona eura predstavlja interkompanijski dug, odnosno investicije koje ne povećavaju osnovni kapital. Zahvaljujući prodaji nekretnina, stranci su investirali 182,6 miliona, a u ostale poslove 23,2 miliona eura.
Crnogorski državljani su prošle godine u našu zemlju najviše novca povukli u formi interkompanijskog duga 12,3 miliona eura. Smanjenjem kapitala u stranim bankama i preduzećima stigla su 10,22 miliona, a priliv od prodaje nekretnina u inostranstvu je 677.775 eura.
Na listi zemalja iz kojih je stiglo najviše SDI tokom 2018. godine, neprikosnovena je Italija sa 116,7 miliona eura. Slijede prilivi od državljana Ruske Federacije u iznosu od 66,8 miliona, Srbije sa 65,5 miliona uključujući 1,2 miliona povraćaja domaćeg kapitala kroz interkompanijski dug, zatim Mađarske sa 59,5 i Turske sa 53,2 miliona eura od ulaganja.
Na šestom mjestu po iznosu investicija je Velika Britanija sa 48,3 miliona eura, od kojih 1,1 milion investicija u crnogorske firme i banke predstavlja povjerljive podatke jer se odnose na najviše tri kompanije iz ove države.
Iz Švajcarske je uloženo 39,7 miliona, Ujedinjenih Arapskih Emirata 35,7 miliona, sa Malte 20,6 miliona i Belgije 17,4 miliona eura.
Iz zemalja okruženja Srbija je, očekivano, na prvom mjestu po investicijama svojih državljana. Od 65,5 miliona eura, 34,7 miliona se odnosi na ulaganja u crnogorske firme i banke, a 14,6 miliona eura na prodaju nekretnina u našoj zemlji.
Slovenci su prošle godine u našu zemlji investirali 13 miliona eura mahom za interkompanijski dug i prodaju nekretnina, dok je iz Bosne i Hercegovine stiglo 8,3 miliona eura nepoznate strukture, jer su u pitanju povjerljivi podaci.
Sa Kosova je u našu zemlju stiglo 3,3 miliona investicija, iz Hrvatske 2,8 miliona, a iz Albanije 593.154 eura.
Poređenja radi, tokom 2017. godine, najviše uloženog novca stiglo je iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 121,7 miliona eura, dok je Italija bila na drugom mjestu sa 78,5 miliona, a Azerbejdžan na trećem sa 66 miliona eura.
Sa 62 miliona eura, na četvrtom mjestu bila je Ruska Federacija, a na petom Švajcarska sa 39 miliona eura SDI.
Od 53 države za koje su precizirani iznosi koje su njihovi građani uložili u Crnu Goru, 39 ima iznose veće od milion eura, dok se na ulaganja iz zemalja koje nisu na listi odnosi 111,7 miliona eura.
