Video
To pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT) sproveo institut Damar u okviru projekta koji finansira Program za profesionalizaciju medija Ambasade SAD.
Istraživanje je pokazalo da je 35,1 odsto građana/ki primijetilo dezinformacije u vezi sa popisom stanovništva, a 30,7 odsto je odgovorilo da nijesu primijetili. Gotovo polovina ispitanika, odnosno njih 48,7 odsto, smatra da dezinformacije utiču na povjerenje građana/ki u popis. S druge strane, manje od trećine građana/ki, njih 30,5 odsto, misli da dezinformacije uglavnom ili uopšte ne utiču na povjerenje u popis, a svaki peti građanin/ka, njih 20,8 odsto kaže da ne zna da procjeni uticaj dezinformacija na povjerenje građana/ki u proces popisivanja stanovništva.
Trećina građana/ki, njih 33,3 odsto, smatra da su političari glavni izvor dezinformacija o popisu u Crnoj Gori. S druge strane, svaki četvrti ili njih 25,6 odsto navodi medije iz Crne Gore, dok 8,3 odsto smatra da je Vlada glavni izvor dezinformacija, a 7,8 odsto građana/ki vidi MONSTAT kao izvor dezinformacija. Svaki deseti ispitanik nema mišljenje o ovom pitanju.
“Građani/ke vide Srbiju kao susjednu zemlju koja ima najviše uticaja na izjašnjenje građana/ki Crne Gore na popisu. Naime, 44,1 odsto ispitanika smatra da Srbija veoma ili uglavnom utiče na izjašnjavanje građana/ki na popisu, spram 36,7 odsto njih koji smatraju da Srbija uopšte ili uglavnom ne utiče. Da BiH veoma ili uglavnom utiče na izjašnjavanje građana/ki Crne Gore na popis smatra 21 odsto ispitanika, a 53 odsto navodi da ova zemlja uopšte ili uglavnom ne utiče na popis”, navodi Marko Vukajlović, novinar portala Raskrinkavanje.me.
Dalje, 17,2 odsto navodi da Albanija veoma ili uglavnom utiče na popis, međutim 58,9 odsto ispitanika smatra da ova zemlja ne vrši uticaj. Da Hrvatska veoma ili uglavnom utiče na popisno izjašnjavanje navodi 16,4 odsto ispitanika, nasuprot njih 58,8 odsto koji navode da Hrvatska uopšte ili uglavnom ne utiče.
“Najmanji broj ispitanika, 12,3 odsto vidi značajan uticaj Sjeverne Makedonije, takođe 67,6 odsto smatra da ova zemlja uopšte ili uglavnom ne utiče na popis.
Polovina građana/ka (50,5 odsto) smatra da političke partije imaju uticaj na izjašnjavanje na popisu. Međutim, postoji i značajan procenat ispitanika (20,7 odsto) koji smatraju da političke partije uopšte ili uglavnom nijesu uticale”, ističe Vukajlović.
Tri partije su prepoznate kao one koje prednjače s uticajem na izjašnjavanje građana/ki na popis sa najvećim procentom odgovora: NSD – Andrija Mandić, DPS – Danijel Živković, i Bošnjačka Stranka – Ervin Ibrahimović.
“Istraživanje pokazuje da 39,9 odsto smatra da vjerske zajednice imaju značajan uticaj, dok 27,8 odsto misli da one imaju malo ili nimalo uticaja na izjašnjavanje građana/ki na popisu. Ispitanici smatraju da je Srpska pravoslavna crkva (50,4 odsto) najaktivnija u pogledu preduzimanja aktivnosti po pitanju izjašnjavanja na popisu kod stanovništva. Islamska zajednica i Crnogorska pravoslavna crkva takođe imaju značajne procente, 24 odsto i 22 odsto, što govori da ih ispitanici vide kao zajednice koje vrše uticaj, ali ne toliko kao Srpsku pravoslavnu crkvu. Katolička crkva ima znatno manji procenat odgovora (3,6 odsto)”, navodi on.
Pitali su građane/ke u kojoj mjeri smatraju da imaju uticaja kampanje koje sugerišu građanima/kama kako da se izjasne po naciji, vjeri i jeziku – oko 13 odsto ispitanika smatra da kampanje koje sugerišu građanima/kama kako da se izjasne po naciji, vjeri i jeziku imaju veoma mnogo uticaja, dok 18,5 odsto smatra da imaju mnogo uticaja.
Preporučeno
Dodatnih 29,3 odsto ispitanika smatra da kampanje imaju donekle uticaja. S druge strane, 16,8 odsto ispitanika vjeruje da ove kampanje uopšte nemaju uticaja.
Istraživanje je sprovedeno u periodu od 4. do 14. decembra 2023. na uzorku od 1004 ispitanika.
