Video
“Gotovo polovina ispitanika (48,3 odsto) ima negativno mišljenje o radu policije u borbi protiv govora mržnje, 31,4 odsto rad policije ocjenjuje kao efikasan, dok svaki peti nema formiran stav ili ne zna kako da ocijeni rad policije na ovom polju”, navodi CDT.
Na pitanje o efikasnosti tužilaštva u reagovanju na prijave govora mržnje, većina ispitanika ima kritičan stav.
“Oko trećine, 35,6 odsto, smatra da tužilaštvo ne reaguje dovoljno brzo i efikasno, dok 24,8 odsto izražava djelimičnu saglasnost. Samo 20,4 odsto smatra da tužilaštvo adekvatno reaguje na prijave, dok je 19,2 odsto ispitanika neodlučno ili bez stava”, dodaje CDT.
Većina ispitanika (42,6 odsto) izražava neutralan stav prema radu sudova u slučajevima koji se odnose na širenje govora mržnje, navodeći da su “ni zadovoljni ni nezadovoljni” radom sudova.
“Nezadovoljstvo iznosi 29,5 odsto, dok je zadovoljstvo prisutno kod 27,9 odsto ispitanika”, dodaje CDT.
Rezultati ovog istraživanja pokazuju da većina ispitanika nije dovoljno upoznata sa zakonima koji regulišu sankcije za izazivanje vjerske i nacionalne mržnje.
“Naime, 41,7 odsto ispitanika izjavilo je da uopšte nije upoznato s ovim zakonima, dok 34,9 odsto tvrdi da su donekle upoznati. Samo 8,7 odsto ispitanika navodi da su u velikoj mjeri upoznati, dok je 14,7 odsto odgovorilo da ne zna ili nije dalo odgovor”, ističe CDT.
Da stroža kaznena politika može da smanji prisustvo vjerske i nacionalne mržnje smatra više od polovine ispitanika (55,1 odsto).
S druge strane, 18,9 odsto njih smatra da strože kazne ne bi proizvele takav efekat, dok je 26 odsto ispitanika neodlučno.
Preporučeno
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta ”Jačanje otpornosti Crne Gore: Borba protiv radikalizacije i dezinformacija” uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Holandije. Sadržaj je isključiva odgovornost Centra za demokratsku tranziciju (CDT) i ne predstavlja nužno mišljenje Ministarstva spoljnih poslova Holandije.
