Video
Kako navode, ubrzana digitalizacija ne smije biti izgovor za kršenje osnovnih ljudskih prava, iako se to, nažalost, sve češće dešava u online prostoru.
,,Crna Gora i dalje kasni u usklađivanju zakonodavnog i institucionalnog okvira sa dinamičnim promjenama u digitalnom okruženju. To su neki od akcenata polazne studije ‘Digitalna prava u Crnoj Gori‘ Centra za građansko obrazovanje (CGO), koja daje pregled trenutnog stanja u ovoj oblasti i ukazuje na ključne izazove i nedostatke sistema zaštite digitalnih prava”, piše u saopštenju.
Dodaju da su autori studije Aleksa Janković i Sara Čabarkapa, koja je ujedno i urednica publikacije, dok su saradnice Itana Gogić, Snežana Bajčeta i Mila Bajić.
,,U studiji se ističe da digitalna tranzicija predstavlja kontinuirani proces koji danas oblikuje razvoj svake države. Stoga, države članice Evropske unije, ali i države kandidati, imaju obavezu da u svojim online servisima i sistemima javne uprave poštuju principe koji obezbjeđuju jednak, demokratski i stabilan sistem, uz jednak pristup informacijama, djelotvornu zaštitu ličnih podataka, osjećaj bezbjednosti i puno poštovanje ljudskih prava u digitalnom prostoru”, navodi se u saopštenju.
Kako ističu, Države Zapadnog Balkana još nemaju jasno definisan i sveobuhvatan zakonodavni okvir za digitalna prava. Zaštita u digitalnom prostoru se najčešće uređuje parcijalno, kroz strategije i akcione planove. Crna Gora mora kontinuirano sprovoditi monitoring, inovirati i unapređivati zakonodavni okvir kako bi omogućila održivu i odgovornu digitalnu transformaciju.
,,U okviru studije analizirani su zaštita prava na privatnost, sloboda izražavanja, sajber bezbjednost, kao i stanje prema izvještajima relevantnih domaćih i međunarodnih institucija. Takođe su predstavljeni međunarodni standardi, mehanizmi monitoringa i strateški dokumenti u ovoj oblasti”, poručuje se u saopštenju.
Dodaju da studija ukazuje da Crna Gora nema sveobuhvatan zakon koji bi uredio digitalna prava korisnika interneta, uključujući slobodu govora, pravo na zaborav, zaštitu od cenzure i online uznemiravanja, iako takav normativni okvir postaje neophodan u uslovima ubrzane digitalizacije.
,,Nalazi pokazuju da, iako je Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) formalno inkorporirana u nacionalno zakonodavstvo, njena primjena ostaje nedovoljna i neophodne su dodatne reforme kako bi se zakon u potpunosti uskladio sa standardima EU. Posebno se ukazuje na potrebu jačanja nadležnosti i kapaciteta Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama (AZLP), kao i na uspostavljanje efikasnijih mehanizama nadzora nad online platformama, radi boljeg poštovanja prava građana u digitalnom prostoru”, ističe se u saopštenju.
U saopštenju se dodaje i da se kao pozitivno ističe što je Crna Gora prepoznala važnost posebne zaštite žrtava digitalnog, naročito rodno zasnovanog nasilja, i što je izmjenama i dopunama Krivičnog zakonika uvedeno novo krivično djelo – Zloupotreba tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio-zapisa ili spisa sa seksualno eksplicitnim sadržajem, poznato i kao osvetnička pornografija.
Kako kažu, ovo predstavlja važan iskorak u regulaciji rodno zasnovanog digitalnog nasilja i mogućnosti da žrtve zaštite svoje digitalne i lične interese.
,,Preporuke uključuju uspostavljanje jasnih protokola za prepoznavanje i reagovanje na različite oblike digitalnog nasilja, kao i razvoj posebnih procedura za policiju, tužilaštvo i sudove, koje trenutno ne postoje ili nijesu dovoljno precizno definisane”, naglašava se u saopštenju.
Dodaju da se preporučuje i uvođenje tema digitalnih prava u obrazovni sistem, kako bi učenici i učenice sticali znanja o digitalnoj pismenosti, bezbjednosti, odgovornosti i etici na internetu. Takođe se predlaže uspostavljanje posebnog odjeljenja ili funkcije za digitalna prava u okviru institucije Zaštitnika ljudskih prava i sloboda, kako bi građani i građanke imali jasno i prepoznatljivo mjesto za obraćanje u slučajevima kršenja digitalnih sloboda.
Preporučeno
,,Autori naglašavaju da bi novouspostavljena Agencija za sajber bezbjednost trebalo da posveti posebnu pažnju zaštiti djece od digitalnog nasilja, ali i širem okviru zaštite ljudskih prava na internetu, te da bi ovo trebalo bi da bude jedan od prioriteta Vlade Crne Gore, posebno u kontekstu procesa evropskih integracija”, piše u saopštenju.
