Video
Sam izvještaj Države revizorske institucije, ističe Čirgić, govori koliko je sistem zdravstva kompleksan i koliko se zahtijevaju specifična stručna znanja da bi se njime moglo upravljati.
“U kompletu svi finansijski izvještaji u ranijem periodu, zaključno sa 2019. godinom, su usklađeni sa glavnom knjigom Trezora. Za bavljenje finansijama neophodno je stručno znanje, naročito za oblast zdravstva koje je specifično, a u prethodnom periodu imali smo kompletnu promjenu jedne strukture koja se na profesionalan i stručan način bavila tom tematikom”, naglašava Čirgić.
To je, kako smatra, i jedan od glavnih razloga za sadašnje stanje.
“Sadašnja postavka u Fondu zdravstvenog osiguranja nije prosto umjela da objasni revizorima koji su obavljali predmetnu reviziju, ono što su oni od njih očekivali. Srž problema, odnosno neusklađenost iznosa odnosno razlika između fakturisane realizacije od strane javnih zdravstvenih ustanova i onoga što je prema njima prenešeno, jeste u tome što se sredstva prema javnim zdravstvenim ustanovama nikada nijesu prenosila na osnovu ispostavljenih faktura”, objašnjava Čirgić.
Fakture, kako navodi, u zdravstvenom sistemu formalno egzistiraju i služe za pokriće sredstava koja im se prenose da bi mogli da funkcionišu.
“Ono što je odavno poznato jeste da se finansiraju kapaciteti zdravstvenih ustanova, te da se prema njima isplaćuju zarade u potrebnom iznosu i sredstva za materijalne troškove, ljekove i medicinska sredstva. Takođe, isplaćuju im se i sredstva za investicije, iako to nije obaveza Fonda već države, ali, to je sve u prethodnom periodu, otkako Fond postoji, pripalo Fondu i on se na taj način time bavio”, ističe nekadašnji direktor Fonda za zdravstveno osiguranje.
Iz tih razloga, naglašava Čirgić, iznos prenešenih sredstava nije mogao da odgovara onome što su ispostavljene fakture prema Fondu.
Mulešković: Potrebna reforma plaćanja usluga da se ne bi ugrozilo funkcionisanje zdravstvenih ustanova
Zdravstvenom sistemu je potrebna reforma načina plaćanja zdravstvenih usluga, što je preporuka iz izvještaja Državne revizorske institucije, kako se ne bi ugrozilo funkcionisanje ustanova, ocijenio je ekonomski analitičar Mirza Mulešković.
On ističe da dobijanje duplog negativnog mišljenja nije dobro i da daje signal da nešto nije dobro rađeno tokom 2021.godine.
„Negdje se pali lampica na koji način je planirano sve za 2022.godinu, kako ćemo planirati za 2023.godinu. Upravo tu vidim najveći problem jer na bazi svih tih podataka i finansijskih izvještaja mi treba da planiramo budžet za narednu godinu. I onda se postavlja pitanje da li smo zapravo dobro planirali i da li je planirani iznos sredstava dovoljan za finansiranje zdravstvenog sistema Crne Gore. Ono što je potencirano u izvještaju jeste promjena načina plaćanja što je glavna preporuka. Složio bih se da je neophodno uraditi tu reformu. Ali se kao i sve reforme moraju raditi postepeno. Da ne dođemo u situaciju koju smo došli tokom 2022.godine, kada smo jednu reformu uradili veoma brzo i upravo sada vidimo njene rezultate”, ističe Mulešković.
On navodi da upravo kroz dobru saradnju institucija moramo raditi na reformi da bi se prilagodio sistem.
„Mijenjanje svakog sistema zahtijeva određene troškove i da vidimo na koji način će sam sistem sada da odreaguje. Jasno je da postoji problem između samih institucija i revizora u komunikaciji. Možemo da vidimo u izvještaju na više mjesta da fakture i dokumenta nijesu dostavljena i upravo tu mogu da se dese ta neslaganja. Čim su dobili negativno mišljenje onda je jasno da određene procedure nijesu usklađene sa zakonskim rješenjima”, smatra Mulešković.
On kaže da to pokazuje da su postajali problem i da se oni nastavljaju.
Preporučeno
„ Moramo reagovati jer je zdravstveni sistem okosnica svakog društva. Treba ozbiljno uzeti u razmatranje ovaj izvještaj i ozbiljno raditi da se ovakvi sistemski problemi regulišu i rješavaju, ne brzo, već kroz detaljne analize. Da se vidi na koji način se trenutni sistem može transformisati, a da sam sistem ne trpi. Da ne dođemo u situaciju da određene zdravstvene ustanove ne mogu da funkcionišu jer ne mogu da servisiraju svoje obaveze. Moramo da vidimo način i modalitet na koji se to možemo u budućnosti da dobijemo kvalitetniji zdravstveni sistem jer je to u interesu građana Crne Gore”, zaključuje Mulešković.
