Skoro 10.000 migranata prošlo je od početka godine kroz Crnu Goru. Većina želi jedno-da stigne do zapadne Evrope. Kakav odnos Crna Gora ima prema migrantima, ali i da li migrante posmatramo samo kao prijetnju ili među njima ima kvalitetnog kadra, koji bismo mogli da zadržimo.Migracije su stalni proces, zavisno od istorijskih okolnosti, s više ili manje intenziteta. Međutim, ne reaguju sve zemlje jednako na problem migranata. Crna Gora, iako mala, spremno dočekuje i brine o migrantima, kažu sagovornici Nove M.

Pravo na prihvat od početka 2019. korstilo je ukupno 9.700 stranaca, koji traže međunarodnu zaštitu, u ovom trenutku u centru boravi okruglo 300 stranaca, kaže iz Direkcije za prihvat stranaca, Irena Rakočević.

Njih 1.792 je predalo zahtjev za azil. Asko dobiju azil, obezbjeđuju im se osnovna prava, a u toku posttupka im se obezbjeđuje besplatan smještaj, rekao je Aleksandar Čađenović, UNHCR.

Iz UNCHR-a poručuju da se Crna Gora odgovorno ponaša prema migrantima, odnosno tražiocima azila.

Od uspostavljanja sistema azila 2008. njih 78 je dobilo takav status, od čega je sad njih 26 u Crnoj Gori.

Iz kancelarije Međunarodne organizacije za migracije kazali su nam i iz kojih zemalja najčešće dolaze migranti.

U poslednje vrijeme imali smo mnogo ljudi iz Maroka, ali je prisutan Alžir, Afganistan, Irak, Sirija. Mada je Maroko najviše zastupljen i to su mahom mlađi muškarci, kaže Dušica Živković, IOM.

Postavlja se pitanje-da li migranti, kao što su predrasude, predstavljaju opasnost.

Mislim da migranti ne predstavljaju opasnost za Crnu Goru. I u okviru tih grupa postoje pojedinci koji krše zakone, ali generalno se radi o ljudima koji jesu žrtve u svojim državama i koji pokušavaju da dođu do zemalja EU, prelazeći preko Balkana, samim tim i preko Crne Gore, rekao je Milan Radović iz Građanske Alijanse.

Radović otvara novu temu za razmišljanje-među migrantima ima kvalitetnog kadra, koje bismo mogli zadržati.

Mislim da brojni među njima i te kako mogu biti korisni i za crnogorsko društvo i veliki broj njih je apliciralo za status azilanta u CG i dobijanje međunarodne zaštite i vidjećemo kako će se ti postupci završavati. Ali zaista među njima ima toliko kvalitetnih kadrova, što će i dokazati, ako dobiju mogućnost da ostanu u Crnoj Gori.

Možda je Crnoj Gori potrebno, kako kaže Radović, kvalitetnog kadra, ali to povlači i pitanje- da li je Crna Gora migrantima zanimljiva toliko da bi tu i ostali?

Migranti Crnu Goru posmatraju isključivo kao tranzitnu zemlju, da je njihova destinacija i konačno ishodište EU. Ovome u prilog govori i činjenica da veliki broj migranata koji podnesu zahtjev za međunarodnu zaštitu, dobrovoljno napusti Crnu Goru i prije donošenja odluke o njihovom zahtjevu, rekla je Rakočevic.

Nama je prošlo, naročito u periodu kada su Sirijci prolazili, dosta izuzetno kvalitetnih ljudi. Ali, da biste zadržali taj kadar, vi morate da im ponudite nešto. Takvi ljudi su odmah nalazili poslove po zapadnoj Evropi i oni su svuda dobrodošli, ističe Živković.

Prema podacima Evropske komisije Evropska unija suočena je s najozbiljnijom izbjegličkom krizom od Drugog svjetskog rata, iako navode da broj dolazaka migranata u Evropsku uniju pada već treću godinu zaredom, tako da je na vanjskim granicama Evropske unije 2018. zabilježeno oko 150.000 nezakonitih prelazaka, što je znatno manje nego 2015, kada je nezakonitih ulazaka u Evropsku uniju bilo najviše.

Izvor: Nova M